Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom kada je reč o karcinomu grlića materice, jer se nalazi među vodećim zemljama u Evropi po učestalosti oboljevanja. Tokom nedavne konferencije u Beogradu, koja je bila posvećena prevenciji i lečenju bolesti povezanih sa HPV infekcijom, stručnjaci su istakli da, uprkos dostupnim merama prevencije, građani nedovoljno reaguju na vakcinaciju i redovne preglede. Svake godine više od 1.000 žena u Srbiji oboli od ove opasne bolesti.
Dr. Milena Perišić Mitrović, ginekolog i akušer, naglasila je važnost povećanja svesti o HPV infekciji i njenim posledicama. Skup je okupio stručnjake iz raznih oblasti kako bi zajedno radili na strategijama koje bi poboljšale informisanost javnosti o prevenciji. Održavanje ovog seminara je posebno značajno jer je nedavno obeležena evropska nedelja prevencije karcinoma grlića materice, a započet je i pilot projekat za skrining karcinoma, koji uključuje PAPA test i HPV bris na više lokacija u Beogradu i Nišu.
Vakcina protiv HPV-a, koja je besplatna od juna 2022. godine, predstavlja primarnu prevenciju karcinoma grlića materice, dok je skrining sekundarna prevencija koja omogućava rano otkrivanje bolesti. Dr. Perišić Mitrović je istakla da čak polovina pacijentkinja koje dobiju dijagnozu karcinoma grlića materice umre, što naglašava važnost preventivnih pregleda.
Iako je vakcinacija dostupna, odziv mladih je slab, sa samo jednom trećinom vakcinisanih. Stručnjaci smatraju da su pedijatri i javno zdravlje ključni u podizanju svesti među roditeljima i mladima o važnosti vakcinacije. Pored toga, žene mogu zatražiti testiranje na HPV virus od svojih lekara, a postoje i mogućnosti za skrining bez zakazivanja na nekoliko lokacija u Srbiji.
Primarijus dr. Nemanja Stojanović, specijalista ginekologije i akušerstva, naglasio je da u Srbiji postoji oportuni skrining, gde se prilikom svakog pregleda uzima PAPA bris. Međutim, prednost bi bio HPV test, koji može bolje identifikovati pacijentkinje koje zahtevaju dodatno praćenje. Statistika pokazuje da je 94% slučajeva teških promena na grliću materice kod mladih žena povezano sa HPV infekcijom, a prokuženost u populaciji između 20. i 30. godine iznosi čak 80%.
Važnost skrininga i vakcinacije je očigledna, a zajedničkim naporima potrebno je podići svest o ovim pitanjima. Uloga patologa, citologa i citoskrinera je ključna u trijaži pacijenata, dok se PAPA test koristi kao prvi korak u procesu dijagnostike. Ipak, stručnjaci smatraju da bi trebalo uvesti i tečnu citologiju koja može poboljšati tačnost rezultata.
U zaključku, prevencija karcinoma grlića materice zahteva zajedničke napore stručnjaka i javnosti. Edukacija o HPV vakcinaciji i važnosti redovnih pregleda može značajno smanjiti stopu obolevanja i umiranja od ove bolesti. Srbija ima resurse i mogućnosti za implementaciju ovih mera, ali je potrebna veća angažovanost građana kako bi se postigao željeni napredak.
