Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske osudilo je odluku Crne Gore da usvoji Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac i logorima Dahau i Mauthauzen kao neprihvatljivu i nekorisnu za izgradnju kulture sećanja i pomirenja. Smatraju da je ova rezolucija politički motivisana i da ne doprinosi dobrosusedskim odnosima između Crne Gore i Hrvatske. Također, ističu da ova odluka nije u skladu sa deklariranim ciljevima članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.
Rezolucija je usvojena sa samo jednim glasom protiv, od strane 41 poslanika. Nakon usvajanja, predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, izjavio je da niko nije uticao na donošenje ove odluke, već da je to bio rezultat dogovora i ideje same Crne Gore. On je također izrazio želju da se sunarodnici iz Beograda i Banja Luke srdačno dočekaju u Crnoj Gori i pokažu jedinstvo regiona.
Ova odluka izazvala je negativne reakcije u Hrvatskoj, gde se smatra da je rezolucija o Jasenovcu odgovor na rezoluciju o Srebrenici. Hrvatska vlada ističe da je politizacija žrtava Jasenovca neprihvatljiva i da se sećanje na žrtve treba koristiti za izgradnju kulture pomirenja, a ne za kratkoročne političke ciljeve.
Crna Gora je dugogodišnji partner i saveznik Hrvatske, te je ova odluka izazvala tenzije u njihovim odnosima. Hrvatska je izrazila žaljenje zbog ove odluke i tražila da se odnosi između ovih dveju zemalja ne politiziraju i da se radi na izgradnji dobrosusedskih odnosa.
Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac i logorima Dahau i Mauthauzen je izazvala podeljene reakcije u regionu, sa podrškom i kritikom sa različitih strana. Ovo pitanje će sigurno ostati aktuelno u narednom periodu, dok se nastavlja raditi na izgradnji pomirbenih odnosa između zemalja Zapadnog Balkana.
Situacija će se sigurno dalje pratiti i rešavati na diplomatskom nivou, dok se očekuje da će obe strane pokušati naći zajednički jezik i rešiti eventualne nesuglasice. Važno je da se izbegnu dalje tenzije i da se radi na jačanju veza između Crne Gore i Hrvatske, kako bi se sačuvala stabilnost i mir u regionu.
Očekuje se dalji razvoj događaja i eventualno rešavanje ovog spora na konstruktivan način koji će doprineti izgradnji boljih odnosa između ove dve zemlje. Važno je da se vodi dijalog i da se uvaže stavovi obe strane kako bi se postiglo zajedničko rešenje.
Krajnji cilj treba da bude izgradnja kulture sećanja i pomirenja u regionu, kako bi se prevazišle prošle tenzije i konflikti. Važno je da se posveti pažnja izgradnji mira i stabilnosti na ovim prostorima, te da se izbegnu političke manipulacije žrtvama prošlosti.
U ovom složenom trenutku za region, potrebno je da se zemlje Balkana okrenu ka zajedničkim ciljevima i saradnji, kako bi se prevazišli prošli animoziteti i radilo na izgradnji bolje budućnosti za sve građane. Važno je da se izbegnu političke instrumentalizacije sećanja na prošlost i da se radi na jačanju demokratskih vrednosti i poštovanju ljudskih prava.
Ključno je da se zemlje regiona fokusiraju na zajedničke ciljeve i saradnju, kako bi se izbegli dalji konflikti i tenzije. Potrebno je da se radi na izgradnji mira i stabilnosti u regionu, kao i na jačanju evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.
U zaključku, važno je da se svi akteri u ovom procesu fokusiraju na izgradnju pomirbenih i konstruktivnih odnosa, te da se izbegnu političke manipulacije žrtvama prošlosti. Samo kroz dijalog i saradnju može se postići pravedno i trajno rešenje za sve strane u regionu.