Procenjuje se da je Evropska unija u 2024. godini potrošila 22 milijarde evra na fosilna goriva iz Rusije, dok je istovremeno obezbedila 19 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini, navodi se u najnovijem izveštaju. Ova informacija dolazi iz izveštaja Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea), koji je objavljen u medijima poput „Gardijana“.
U izveštaju se ističe da je EU prošle godine potrošila 21,9 milijardi evra na uvoz ruske nafte i gasa, uprkos naporima da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata. U 2024. godini, Kilski Institut za svetsku ekonomiju navodi da je EU dodelila ukupno 18,7 milijardi evra pomoći Ukrajini, što ukazuje na to da je potrošnja na ruska fosilna goriva i dalje visoka, čak i usred sukoba u Ukrajini.
Izveštaj takođe naglašava da su ruski prihodi od globalnog izvoza fosilnih goriva u 2022. godini dostigli 242 milijarde evra. Ukupni prihodi Rusije u ovom sektoru od početka rata se približavaju cifri od bilion evra, što ukazuje na to kako se zemlja uspešno prilagodila međunarodnim sankcijama. Ovi podaci ukazuju na to da Rusija i dalje ostvaruje značajne prihode uprkos ekonomskim pritiscima.
Jedan od ključnih izvora ruskih prihoda dolazi iz sektora nafte i gasa, koji čini do 50% ukupnih poreskih prihoda zemlje. Da bi zaobišla sankcije, Rusija je preusmerila isporuke fosilnih goriva na „flotu u senci“, odnosno na tankere koji ne prijavljuju svoje isporuke. Prema procenama Crea, Rusija ostvaruje trećinu svojih prihoda od izvoza fosilnih goriva upravo putem ovih tankera.
Ovaj izveštaj budi zabrinutost među evropskim liderima, koji se suočavaju s pritiscima da smanje zavisnost od ruskih energenata, posebno nakon invazije na Ukrajinu. Iako su preduzete određene mere za smanjenje potrošnje ruskih fosilnih goriva, očigledno je da je potrošnja i dalje na visokom nivou.
Prema analitičarima, situacija se dodatno komplikuje s obzirom na to da su cene energenata u Evropi i dalje visoke. Mnogi evropski zemljama moraju da balansiraju između energetske bezbednosti i svojih političkih obaveza prema Ukrajini. Ova dilema postavlja pitanje o dugoročnim strategijama EU u pogledu energetske nezavisnosti.
Uprkos svim naporima da se smanji zavisnost od ruskih energenata, čini se da je trenutna situacija takva da je EU još uvek duboko povezana s ruskim tržištem. To dovodi do pitanja o održivosti trenutnog pristupa i mogućim alternativama. Evropski lideri su pozvani na brže delovanje kako bi pronašli održive izvore energije i diversifikovali svoje energetske lance snabdevanja.
Dok se situacija u Ukrajini nastavlja, a ekonomski pritisci na Rusiju se pojačavaju, jasno je da će pitanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva ostati ključno pitanje za Evropu. Dodatno, izazov će predstavljati i pronalaženje alternativnih izvora energije koji bi mogli zadovoljiti potražnju bez ugrožavanja energetske sigurnosti.
Stoga, dok se EU suočava s ovim izazovima, važno je da se fokusira na transparentnost i održivost svojih energetskih politika. U svetlu teške situacije u Ukrajini i globalnih ekoloških izazova, evropski lideri moraju preuzeti odgovornost i raditi na smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, uključujući i ruske energente, kako bi obezbedili stabilnu i održivu budućnost za svoje građane.
