Baka Radosija Petrović iz sela Lopaš kod Trstenika, koja se približava svom 90. rođendanu, predstavlja pravi primer vitalnosti i snage. Dok se njeni vršnjaci povlače u penziju, ona i dalje svakodnevno obrađuje svoju baštu, pripremajući je za prolećnu setvu. Njena bašta, iako nije velika, dovoljna je da joj pruža povrće kao što su paprika, paradajz i krompir. Radosija smatra da rad u bašti nije samo obaveza, već i užitak koji joj prija.
Životne okolnosti nisu bile uvek lake za Radosiju. Kao udovica već skoro tri decenije, ostala je verna porodičnom ognjištu, dok su njene kćerke, unuci i praunuci otišli svojim putem. Ipak, nikada se nije osećala usamljeno, zahvaljujući dobrim komšijama koji su joj pružili podršku i ljubav. Njena deca redovno je obilaze, donoseći joj sve što joj je potrebno, ali ona insistira na tome da sama uređuje svoje dvorište. „Polako ja to sve, niko me ne juri. Kad stignem – stigla sam,“ kaže ona, ističući svoju odlučnost da ostane aktivna i nezavisna.
Radosija je svesna da stariji ljudi često doživljavaju fizičke probleme, poput slabije kičme, ali se nikada nije žalila na svoj život. Njena snaga i pozitivnost dolaze iz unutrašnje snage koju je razvijala tokom godina. „Dok mogu, ja ću da radim i da se borim. To mi daje snagu,“ dodaje ona, pokazujući da je rad jedan od najvažnijih aspekata njenog života.
Ova vitalna starica oblikuje svoje svakodnevne aktivnosti oko rada u bašti, a njen pristup životu može poslužiti kao inspiracija mnogima. Njena posvećenost radu i izražavanje zahvalnosti za sve što ima, uključujući ljubav svojih unuka, oslikava njenu filozofiju života. „Imam dve kćerke, unuke, praunuke… obilaze me, to mi je najvažnije,“ naglašava ona. Ova izjava ukazuje na to koliko je porodična podrška važna za mentalno i emocionalno zdravlje starijih osoba.
Radosija je najbolji primer kako snaga duha i volja za životom mogu nadmašiti fizičke teškoće. Njena svakodnevna rutina, koja uključuje rad u bašti i brigu o svom domu, pokazuje da nikada nije kasno da se ostane aktivan i uživa u životu. Umesto da se povuče i prepusti godinama, ona se bori protiv svakodnevnih izazova sa osmehom, pokazujući da je starost samo broj.
Ova priča o baki Radosiji daje nadu i inspiraciju ne samo starijim osobama, već i svima koji se suočavaju sa životnim preprekama. Njen život je dokaz da se pozitivnost i radna etika mogu očuvati bez obzira na godine, kao i da su ljubav i podrška porodice ključni za srećan život.
U današnjem svetu, gde se često zaboravlja na starije generacije, Radosija nas podseća na važnost zajednice i međusobne podrške. Njena sposobnost da ostane aktivna, uprkos izazovima koje donosi starost, pokazuje koliko je važno ne gubiti strast prema životu.
Završavajući svoju priču, Radosija ostavlja poruku svima: „Nikada ne gubite nadu. Radite ono što volite i okružite se ljudima koje volite.“ Ova mudra rečenica može poslužiti kao vodič za sve nas, bez obzira na godine ili životne okolnosti. U svetu gde se često naglašava mladost i lepota, baka Radosija je svetionik snage, otpornosti i ljubavi prema životu.
