Zajednička komisija za odbranu i bezbednost Bosne i Hercegovine danas nije podržala inicijativu kojom bi se pripadnicama Oružanih snaga BiH omogućilo nošenje hidžaba. Inicijativu je podnela poslanica Sabina Ćudić koja je predložila da Ministarstvo odbrane BiH donese izmene ili dopune pravilnika o uniformama Oružanih snaga BiH kako bi se omogućilo nošenje hidžaba kao verskog obeležja. Međutim, zajednička komisija nije podržala tu inicijativu.

Takođe, nije podržana ni delegatska inicijativa Džemala Smajića kojom se tražilo povećanje starosne granice trajanja profesionalne službe vojnika u Oružanim snagama BiH sa 40 na 45 godina. Smajić je naveo da bi bilo racionalno i ekonomično zadržati vojnike u službi, s obzirom na nedostatak vojnika u Oružanim snagama BiH.

Oružane snage BiH su vojne snage Bosne i Hercegovine, koje su osnovane nakon Dejtonskog sporazuma. Imam je delovao kao nestranački civililla predsednik i vrhovni komandant, a vojni sekretar Ministarstva odbrane BiH bio je glavni operativni šef oružanih snaga. Oružane snage BiH su bile multietničke, sa zajedničkom graničnom policijom i naknadnim stvaranjem zajedničke vojne policije.

Tokom 1996. i 1997. godine bosanske muslimanske i hrvatske snage prvi put su međusobno pokušale da se povežu. Kroz deo Bosne koja se graniči s Hrvatskom postavljena je granica između pojedinačnih snaga koji su pristalice „bošnjački“ muslimanskog kandidata, generala Alije Izetbegovića i „hrvatsko-bošnjačke“ federacije. Ove snage kasnije su postale osnova Oružanih snaga BiH, zajedno s hrvatskim snagama iz Federacije Bosne i Hercegovine. Međutim, do početka 1998. godine sprovodila se vojna reforma i integracija svih oružanih formacija u toku rata.

Rat u Bosni i Hercegovini bio je sukob koji se odvijao u periodu od aprila 1992. do decembra 1995. godine. Vojni zvaničnici Bosne i Hercegovine objavili su da je rat u Bosni stigao do kraja. Tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman i predsednik Federalne Republike Jugoslavije (Srpska Republika Bosna i Hercegovina) Slobodan Milošević dogovorili su se da zemlje stvore federaciju.

1. decembra 1995. godine potpisali su još jedan mirovni sporazum, kojim su zvanično okončane tri i pol godine ratovanja u Bosni i Hercegovini. Potpisani sporazum okončao je vojne okršaje, a bilo je planirano da trajni mir i stabilnost postanu osnova za obnovu i izgradnju političkog života.

Do danas su Oružane snage Bosne i Hercegovine bivale aktivne u međunarodnim mirovnim misijama, vojnim vežbama i obuci, a učestvovale su i u borbi protiv terorizma u mnogim zemljama širom sveta tokom poslednjih 15 godina. Ovo uključuje multinacionalni inženjerski kontingent u Afganistanu, NATO trening tim u Iraku, nadzor zračnog prostora u baltičkim državama i podršku izgradnji kapaciteta vladavine prava u Ukrajini.

U Bosni i Hercegovini je tokom rata bilo vojnih formacija koje su pripadale različitim etničkim grupama. Na kraju rata, formirane su Oružane snage BiH koje su imale multietnički sastav i bile su pod kontrolom nadležnih institucija. Međutim, pitanje nošenja hidžaba kao verskog obeležja pripadnicama Oružanih snaga BiH je i dalje predmet kontroverzi.

Neki smatraju da bi omogućavanje nošenja hidžaba bilo kršenje principa sekularnosti i jednakosti među pripadnicima oružanih snaga, dok drugi smatraju da bi to bilo pravo pripadnicama da izraze svoju versku pripadnost. Odluka zajedničke komisije da ne podrži inicijativu pokazuje da postoji širok spektar mišljenja o ovom pitanju u Bosni i Hercegovini.

U svakom slučaju, važno je da se ovo pitanje rešava uz poštovanje ustavnih principa i prava svih pripadnika oružanih snaga, bez diskriminacije na osnovu verske pripadnosti. Oružane snage BiH trebaju biti profesionalne institucije koje će štititi sigurnost i integritet Bosne i Hercegovine, bez obzira na versku, etničku ili političku pripadnost njihovih pripadnika.