U cilju zaštite ugroženih vrsta životinja u Africi, istraživački tim iz Južne Afrike sproveo je operaciju ubrizgavanja radioaktivne materije u rogove nosoroga kako bi se detektovali krivolovci i trgovci. Projekat je započeo u Novembru 2021. godine, a do sada je obeleženo 20 nosoroga. Ova metoda je osmišljena kako bi se olakšalo otkrivanje nosorogovih rogova na graničnim prelazima, pomažući vlastima da uhapse počinioce. Doza radioaktivne materije koja se ubrizgava u rogove je vrlo mala, a potencijalno štetan uticaj na nosoroge je temeljno ispitovan.
Veterinari i nuklearni stručnjaci učestvuju u ovom projektu tako što prvo uspavljuju životinju, a zatim joj pažljivo implantiraju mali nuklearni izotop u rog. Ideja je da se nosorzi ostave da žive svoje normalne živote, dok se detektori za radijaciju mogu koristiti za praćenje njihove lokacije i smanjenje krivolovnih aktivnosti.
Međunarodna unija za zaštitu prirode navodi da je populacija nosoroga dramatično opala sa oko 500.000 jedinki na početku 20. veka na svega 27.000 danas, zbog visoke potražnje na crnom tržištu za njihove rogove. Južna Afrika trenutno ima najveću populaciju nosoroga, oko 16.000, ali se svake godine ubije oko 500 nosoroga zbog krivolova.
Ovaj istraživački projekat predstavlja inovativan pristup borbi protiv krivolova i trgovine ugroženim vrstama životinja. Korišćenje radioaktivne materije omogućava precizno praćenje nosoroga i otežava ilegalnu trgovinu njihovim rogovima, dok istovremeno minimalno utiče na životinju.
Metoda označavanja nosoroga radioaktivnom materijom takođe pomaže u sprečavanju nuklearnog terorizma, jer postoji globalna mreža detektora za radijaciju koja može detektovati ove obeležene rogove dok prelaze međunarodne granice. Ova inicijativa ima za cilj da se zaštite ugrožene vrste životinja od ilegalne trgovine i krivolova, čime se doprinosi očuvanju biodiverziteta i održivosti ekosistema u Africi.
Profesor Nitaja Četi, dekan fakulteta za nauku na Vitvotersrandu, istakao je važnost ovog projekta u zaštiti nosoroga od izumiranja zbog krivolova. Istovremeno, profesor Džejms Larkin, koji rukovodi projektom, naglasio je da je ova metoda ključna za efikasniju borbu protiv krivolovaca i trgovaca u regionu.
Uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, poput veterinara, nuklearnih eksperata i istraživača za zaštitu prirode, ovaj projekat predstavlja interdisciplinarni pristup rešavanju problema krivolova i trgovine ugroženim vrstama. Korišćenje radioaktivne materije za označavanje nosoroga može biti korisna strategija u borbi protiv ilegalne trgovine, dok se istovremeno štite životinje od opasnosti.
Uz sve napore koji se ulažu u zaštitu ugroženih vrsta, poput nosoroga, još uvek postoji potreba za kontinuiranim nadzorom i akcijom kako bi se sprečila dalja degradacija populacija i očuvala biodiverzitet. Projekti poput ovog pokazuju da inovativni pristupi mogu biti korisni u borbi protiv krivolova i trgovine divljim životinjama, dok istovremeno promovišu održiv odnos između ljudi i prirode.
