Iskustva brojnih zemalja potvrđuju da je moguća simbioza rudarstva i zajednice

Rudarstvo je delatnost koja postoji vekovima, ali se kontinuirano menja i prilagođava novim zahtevima za održivost. Fokuz se danas sve više stavlja na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost u rudarskim procesima. Primeri iz Finske, Švedske, Norveške i Kanade pokazuju da je moguć suživot rudnika sa poljoprivredom i drugim aktivnostima zajednice.
Finska ima dugu tradiciju rudarstva i trenutno posluje više od 40 rudnika. Među njima je i rudnik Puhasalmi, koji je nedavno završio rad, ali će dobiti novi život kao podzemno skladište energije. Finska planira da bude lider u eksploataciji litijuma, sa nekoliko projekata u razvoju. Norveška, sa svojim velikim rezervama nafte, nikla, gasa, gvožđa i titana, takođe ima značajnu proizvodnju metala.
Švedska igra važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja EU metalima i mineralima, sa istorijom rudarstva dugom više od hiljadu godina. U okrugu Porcupine u Kanadi, zajednice i rudarske kompanije uspešno sarađuju na revitalizaciji rudarskih oblasti. Hamburg u Nemačkoj je dom najveće topionice bakra, Aurubis, koja se ističe po održivom poslovanju i brizi o zaštiti životne sredine.
U Velenju, Slovenija, rudnik lignita je bio ključni faktor u razvoju grada, ali se sada planira zatvaranje rudnika do 2033. godine radi prelaska na čistije izvore energije i usklađivanja sa evropskim ekološkim standardima. Velenjska jezera, koja su nastala iskopavanjem lignita, danas su turistička atrakcija i glavna rekreativna zona za stanovnike regije.
Ovi primeri pokazuju da je moguće ostvariti balans između rudarskih aktivnosti i zaštite životne sredine, uz aktivno učešće zajednica i primenu najviših standarda tehnologije. Rudarstvo se transformiše u industriju koja teži održivosti i odgovornosti, nudeći nove mogućnosti za ekonomski razvoj i zaštitu prirodne sredine.