Balkanska ulica, jedna od najstarijih i najpoznatijih ulica u Beogradu, prostire se od Terazija nizbrdo ka Savskom trgu i staroj Železničkoj stanici. Dugačka je 700 metara i deluje kroz dve gradske opštine, Stari grad i Savski venac. Ova ulica, koja je od davnina bila poznata po svojim zanatlijskim radnjama, nikada nije menjala naziv i sačuvana je kao bitna tačka okupljanja i trgovine.
Istorija Balkanske ulice datira još iz 19. veka kada je postala trgovački centar u kojem su zanatlije, obućari, krojači i trgovci nudili svoje usluge. Danas, duh tog vremena opstaje kroz male radnje koje se i dalje nalaze duž ulice. Tradicionalni zanati i vešti majstori nastavljaju da čuvaju identitet starog Beograda, što Balkansku ulicu čini jedinstvenim mestom u gradu.
Ulica nije samo bila centar zanatstva, već i mesto susreta ljudi iz svih krajeva Balkana. Tokom istorije, ovde su postojali hoteli i konačišta gde su se putnici odmarali pre nego što bi nastavili svoje putovanje ka Evropi ili unutrašnjosti Srbije. Danas, Balkanska ostaje jedna od ulica sa najviše malih hotela i hostela u Beogradu, što dodatno naglašava njen značaj za turizam i posetioce.
Balkanska ulica je poznata po svojoj bogatoj tradiciji zanatstva. Tokom godina, ovde su otvorene brojne radionice — od saračkih, abadžijskih, kovačkih, do onih koje se bave izradom šešira i tašni. U ovoj ulici moglo se nabaviti gotovo sve, od „igle do lokomotive“. Zbog svoje prometnosti, mnogi zanatlije su prepoznali potencijal Balkanske kao idealnog mesta za otvaranje svojih radnji.
Osim zanatlijskih radnji, Balkanska ulica je poznata po specijalitetima domaće kuhinje. Ova ulica je nekada bila sinonim za najbolju ćeten alvu i sladoled, a danas se mogu naći i nezaobilazne baklave, tulumbe, tufahije, kao i klaker i boza, omiljena pića starih Beograđana. Mnoge od ovih poslastica i dalje se prodaju u radnjama koje su opstale kroz decenije, čime se čuva tradicija i kultura Beograda.
Kao jedna od retkih beogradskih ulica koja nije menjala naziv od 1972. godine, Balkanska ulica ima bogatu istoriju. Pre 1896. godine, deo ulice se zvao Pivarska, zbog prisustva Kneževe pivare koja se nalazila u toj oblasti. U ovoj ulici održana je i Svetoandrejska skupština, a igrane su i pozorišne predstave, čime je dodatno obogaćena njena kulturna baština.
U današnje vreme, uprkos modernizaciji Beograda, Balkanska ulica uspeva da zadrži svoj šarm i tradiciju. Mnoge od starih zanatskih radnji još uvek su aktivne, a zvuci alata i mirisi tradicionalnih jela i poslastica doprinose atmosferi koja podseća na prošlost. Ulica je postala poznata kao „Ulica starih zanata“, što dodatno ističe njen značaj u očuvanju beogradske tradicije.
Kako se Beograd razvija, Balkanska ulica ostaje simbol otpora prema vremenu i modernim trendovima, čuvajući duh starog grada. Njena bogata istorija, kulturna baština i tradicija zanatstva čine je nezaobilaznom destinacijom za sve koji žele da istraže autentični Beograd. U svetlu svih ovih karakteristika, Balkanska ulica poziva posetioce da se upuste u njeno otkrivanje i uživaju u svemu što ima da ponudi.
Kako vi pamtite Balkansku ulicu? Da li su vam poznate njene radnje, mirisi ili zvuci? Ova ulica, sa svojom bogatom istorijom i tradicijom, zasigurno ostavlja snažan utisak na sve koji je posete.
