Direktor Muzeja žrtava genocida, Dejan Ristić, iznio je svoje mišljenje o rezoluciji koja će biti raspravljana u Ujedinjenim narodima u maju o genocidu koji se dogodio u Srebrenici 1995. godine. On ističe da niko ne negira zločine protiv čovečnosti koji su se tamo dogodili, ali tvrdi da je nazivanje tih zločina genocidom antičinjenično i antiistorijsko. Ristić tvrdi da se rezolucijom pokušava stvoriti narativ koji bi stigmatizovao čitav narod i da je inspiratorima jasno da presude Haškog tribunala nisu dovoljne da se to postigne.

Prema Ristićevim rečima, definicija genocida obuhvata više faza, uključujući genocidnu nameru, te da nazivanje događaja u Srebrenici genocidom nije u skladu sa činjenicama i istorijskom naukom. On ističe da se kroz ovakve rezolucije pokušava uspostaviti vrednosni sud koji bi bio štetan za celokupnu situaciju. Ristić je dao intervju za TV Prva gde je izneo svoje stavove o ovoj temi.

Srebrenica je postala simbol stradanja i tragedije tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina prošlog veka. Tokom jula 1995. godine, više od 8.000 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka, poginulo je u masakru koji je izvršila vojska Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića. Ovo je jedan od najvećih zločina koji se dogodio tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije.

Rezolucija koja će biti raspravljana u Ujedinjenim nacijama ima za cilj da osudi ovaj zločin kao genocid i da stavi odgovorne pred lice pravde. Međutim, kako ističe Dejan Ristić, postavlja se pitanje da li je nazivanje ovog zločina genocidom u skladu sa činjenicama i istorijskom naukom. On tvrdi da su motive za ovakvu formulaciju rezolucije političke i da se kroz nju pokušava konstruisati antičinjenični i antiistorijski narativ.

Haški tribunal je doneo presude za brojne zločine koji su se dogodili tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući i zločin u Srebrenici. Međutim, prema Ristiću, ove presude nisu dovoljne inspiratorima rezolucije da bi se označilo da se u Srebrenici dogodio genocid. On ističe da se kroz ovakve političke akcije pokušava stvoriti vrednosni sud koji bi bio štetan za celokupnu situaciju i da bi mogao izazvati velike tenzije i probleme na Balkanu.

Upravo zbog velikog značaja ovog pitanja, rasprava o rezoluciji u Ujedinjenim nacijama će biti veoma važna i može imati dugoročne posledice na odnose u regionu. Postavlja se pitanje da li će usvajanje rezolucije i proglašenje zločina u Srebrenici genocidom dovesti do pomirenja i pravde ili će izazvati nove sukobe i nesuglasice među narodima bivše Jugoslavije.

Dejan Ristić ističe da je važno da se istorijski događaji tretiraju sa pažnjom i odgovornošću, te da se sagledaju sve činjenice pre donošenja zaključaka. On poziva na dijalog i razumevanje između svih strana kako bi se sačuvao mir i stabilnost u regionu. Važno je da se ovo pitanje razmatra na naučnoj osnovi, a ne kroz političke pritiske i konstruisanje antičinjeničnih narativa.

Upravo zbog toga je važno da se ova tema otvori na međunarodnom nivou i da se pronađe pravedno rešenje koje bi zadovoljilo sve strane. Dejan Ristić ističe da je potrebno da se istorijske činjenice postave na pravo mesto i da se izbegnu političke manipulacije koje bi mogle destabilizovati celu situaciju. Samo kroz dijalog, razumevanje i poštovanje međusobnih različitosti može se postići pravda i trajni mir u regionu.

Srebrenica će zauvek ostati jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji Balkana, ali je važno da se istina i pravda postave na pravo mesto kako bi se izbegle nove tragedije i zločini. Ovo pitanje nije samo pitanje za bivše Jugoslovenske republike, već je važno i za celu međunarodnu zajednicu. Stoga je važno da se ova tema otvori na međunarodnom nivou i da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane i osigurati mir i stabilnost u regionu.