Polemika oko rodno senzitivnog jezika ne jenjava ni nakon stupanja na snagu izmena Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji. Poslanička grupa „Mi snaga Naroda Branimira Nestorvića“ je otišla korak dalje i tužila Vladu Srbije kao autora izmena zakona. U saopštenju iz ove poslaničke grupe navodi se da su zbog problema u primeni rečnika, gramatike i pravopisa srpskog jezika i „rodno osetljivog jezika“ tražili od Vlade Srbije objašnjenje za uvođenje nejasnih i nepoznatih dženderskih pojmova pod pretnjom kažnjavanja. Vlada je odbila ovaj zahtev, pa je poslanička grupa podnela tužbu protiv nje.

Ministarka bez portfelja Tatjana Macura ističe da su veća ženska prava nešto što bi trebalo da raduje, te se pita da li je ovo zaista najveći problem sa kojim se Srbija suočava. Sa druge strane, advokat Milenko Radić navodi da se nadaju da će sudski postupak naterati Vladu da bolje objasni ovaj zakon i da će ova tužba pomoći građanima koji nisu razumeli na koji način se primenjuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Rodno senzitivan jezik izaziva polemike već godinama unazad, a od 20. maja 2021. godine, uz zakon u obrazovanju, nauci i medijima, obavezna je i primena ovog jezika. Na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se priručnik za upotrebu ovog jezika, gde se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja.

Zakon propisuje novčane kazne za kršenje obaveza vezanih za rodno senzitivni jezik u školskim udžbenicima, svedočanstvima, zvanjima, diplomama, medijima i oglašavanju. Ipak, za medije nije propisana kazna za kršenje ovih odredbi.

Savet za srpski jezik kritikovao je ove odredbe zakona, ističući da nisu bili konsultovani prilikom donošenja istog kao relevantno telo. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog tvrdi da je zakon propis i da ga treba primenjivati, bez obzira na mišljenje Saveta za srpski jezik.

Naučni skup pod nazivom „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ održan je povodom rodno senzitivnog jezika, a patrijarh Srpski Porfirije je izjavio da je ovaj jezik ekstremno nasilan. Polemike oko ovog pitanja i dalje traju, a sudski postupak pokrenut od strane poslaničke grupe Nestorovića može da razjasni situaciju i utvrdi pravila primene ovog kontroverznog zakona.