Rekordna toplota okeana je značajno uticala na Veliki koralni greben u Australiji, dovodeći do katastrofalnog izbeljivanja korala. Prema istraživanju koje su sproveli australijski naučnici, više od 50 odsto korala u blizini ostrva One Tree je poginulo tokom prošle godine, što predstavlja najgore izbeljivanje u istoriji ovog grebena. Ova situacija je rezultat ekstremnih temperature okeana koje su oborile rekorde, uzrokujući sedmo masovno izbeljivanje korala.
Godina 2024. je bila posebno teška za greben, jer su visoke temperature dovele do stresa kod korala. Kada su izloženi ovim uslovima, korali izbacuju alge koje im daju boju, što rezultira izbeljivanjem. Glavni uzroci ovih promena uključuju sagorevanje fosilnih goriva, koje povećava globalne temperature, kao i vremenske prilike poput El Ninjo koje dodatno podižu temperature okeana.
Naučnici sa Univerziteta u Sidneju pratili su 462 kolonije korala tokom pet meseci, počevši od februara 2024. godine. Do maja, 370 kolonija je bilo izbeljeno, a do jula je 52 odsto izbeljenih korala bilo mrtvo. Neke vrste korala su imale stopu smrtnosti od čak 95 procenata, a istraživači su primetili i početak „urušavanja kolonije“. Pored toga, vrsta korala poznata kao Goniopora je bila zaražena bolešću crnih traka koja napada koralno tkivo i može dovesti do smrti korala.
Glavna autorka istraživanja, Marija Birn, ističe hitnu potrebu za zaštitu koralnih grebena, koji su ključni za biodiverzitet, sigurnost hrane i obalu. Ona naglašava da se proučavano područje nalazi u zaštićenom delu grebena, udaljeno od obale i bez rudarskih aktivnosti ili turizma, ali čak i u ovim uslovima greben nije bio imun na ekstremni toplotni stres.
Veliki koralni greben pokriva gotovo 345.000 kvadratnih kilometara i predstavlja najveći koralni greben na svetu. Ovaj greben je dom za više od 1.500 vrsta riba i 411 vrsta tvrdih korala. Svake godine, doprinosi milijardama dolara australijskoj ekonomiji, pretežno kroz turizam. Njegov značaj ga čini jednim od najvećih prirodnih čuda ne samo Australije, već i celog sveta.
U svetlu ovih saznanja, važno je napomenuti da su korali od ključnog značaja za ekosisteme oceana. Oni ne samo da pružaju stanište mnogim morskim vrstama, već i štite obalu od erozije i doprinose turizmu. Njihovo izumiranje bi imalo dalekosežne posledice po celokupan morski ekosistem i životnu sredinu.
Zato je neophodno preduzeti hitne mere zaštite koralnih grebena kako bi se sprečilo dalje propadanje ovog vitalnog ekosistema. To zahteva međunarodnu saradnju i promenu u politikama koje se tiču zaštite životne sredine, kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da buduće generacije uživaju u bogatstvu i lepoti koralnih grebena.
U zaključku, Veliki koralni greben se suočava sa ozbiljnim izazovima zbog klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova. Potrebno je hitno delovati na zaštiti ovog prirodnog bogatstva, kako bi se očuvali korali i obezbedila budućnost za morski život. U suprotnom, posledice mogu biti katastrofalne, ne samo za koralne ekosisteme, već i za ljude koji zavise od njih.
