Na prvi pogled, naslov izložbe „Flomaster – Bogorodice“ može delovati kao nepotrebno umetničko ekscentrično ime, ali kada je u pitanju Katarina Fajgelj (39), slika Bogorodice flomasterom na papiru prošle godine imala je duboku emotivnu i duhovnu svrhu. Tokom borbe sa depresijom prouzrokovanom iznenadnom bolešću koja ju je privremeno vezala za krevet, Katarina je pronašla utehu u slikanju.
Iz te faze njenog ličnog putovanja ka ozdravljenju nastalo je 16 crteža Majke Isusa Hrista sa Bogomladencem u naručju. Ove neobične slike postavljene su na izložbi u Galeriji „Forma“ Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV) u Novom Sadu, te će biti dostupne za posetioce do 11. avgusta.
„Dijagnoza leukemije preplavila me je mnogim strahovima, uključujući i strepnju da možda nikada više neću moći slikati i da će moje umetničko stvaralaštvo ostati neostvareno. Moj kum iz Novog Sada, psihoterapeut, savetovao me je da pokušam da crtam dok ležim u krevetu. Tako je počela moja priča sa flomasterima i slikanjem Bogorodice. To je bila vrsta molitve i leka za moju dušu.“ – izjavila je Katarina za „Novosti“. Rođena u Beogradu, ali trenutno nastanjena u Rudniku u Šumadiji, Katarina je pronašla izvor inspiracije i nade u likovima koje je stvarala.
Bogorodica, za Katarinu umetnicu koja je magistrirala Zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, predstavlja božansko biće koje povezuje nebo i zemlju, i koje pruža nadu, toplinu i ljubav. Njen odnos sa sinom, koji je ujedno i Bog, predstavlja kompleksnu vezu punu majčinske ljubavi prema detetu i Stvoritelju. Kroz svoje radove, Katarina istražuje različite stilove crkvene umetnosti, otkrivajući nove puteve izražavanja i oslobađajući se tradicionalnih okvira ikonopisanja.
Kao majka troje dece, od kojih je najmlađi Ruslan, Katarina je usredsređena na snagu porodične ljubavi i duhovnog ispunjenja. Pre bolesti, istraživanje različitih umetničkih stilova predstavljalo je njen izvor inspiracije. Od Smiljana do Topčidera, Katarina je učestvovala u oslikavanju manastira, crkava i hramova širom Srbije, gradeći svoj umetnički identitet kroz raznolike projekte.
Borislav Prodanović, u tekstu za katalog ove izložbe, ističe da Katarinine ikone ne teže ka kanonskoj istini, već pružaju utehu onima koji su suočeni sa bolom i patnjom. Njen umetnički opus nije samo esencija tradicije, već i osvežavajući dah kreativnosti i duhovne dubine.
Posetioci izložbe imaju priliku da se upuste u svet duhovne introspekcije i emotivnog suočavanja sa unutrašnjim demonima, ali i sa svetlošću nade i vere. Kroz Katarinine crteže, Majka Isusa Hrista sa Bogomladencem otvara vrata nebeskih visina i pruža zrake svetlosti onima koji traže utehu u teškim trenucima života.
Sledbenici tradicionalne ikonopisne umetnosti možda će pronaći Katarinine crteže provokativnim ili čak skandaloznim, ali upravo u toj provokaciji leži suština njenog stvaralačkog izraza. Kroz kombinaciju tradicije i inovacije, Katarina Fajgelj otvara nova poglavlja u proučavanju duhovne umetnosti i nasleđa pravoslavne crkve, nudeći svoje lično viđanje božanske Majke i njenog Sina sa novim dubinama i slojevima značenja.
