Tlo u Jagodini podrhtava već deset dana, sa četiri zabeležena zemljotresa, što je izazvalo zabrinutost među stanovnicima. Naša najpoznatija seizmološkinja Slavica Radovanović objasnila je da ako se ovako slabi zemljotresi nastave kroz mesec dana, a zatim postanu češći, to bi mogao biti znak da će se u neposrednoj budućnosti, koja može biti i do godinu dana, dogoditi jači zemljotres, magnitude oko 4. Međutim, to ne znači da će se taj zemljotres desiti baš u Jagodini.

Prema zvaničnim podacima Republičkog seizmološkog zavoda, prvi zemljotres u Jagodini dogodio se 3. juna, jačine 2,6 stepeni po Rihteru, sa epicentrom u Končarevu. Drugi zemljotres je bio 10. juna, jačine 2 stepena po Rihteru, takođe u Končarevu. Naredni zemljotres bio je 13. juna, jačine 2,3 stepena sa epicentrom na istom mestu, a istog dana desio se još jedan, slabiji, 2,1 stepeni po Rihteru sa epicentrom u Velikom Jovanovcu.

Seizmološkinja Radovanović primećuje da se seizmička aktivnost u Srbiji povećava, sa većim brojem slabih zemljotresa iznad magnitude 2. Povećana seizmička aktivnost poslednjih nekoliko godina ukazuje na to da se broj zemljotresa postepeno povećava, što može dovesti do jačeg potresa u budućnosti.

U regionu su primećeni zemljotresi u centralnoj Srbiji, uključujući Kragujevac, Jagodinu, Svilajnac, Smederevsku Palanku i Mladenovac. Prošle godine je zabeležen zemljotres magnitude 4 kod Ćićevca, a seizmička aktivnost se nastavlja širiti u tom prostoru.

„Broj slabih zemljotresa lagano raste, da bi se 2022. godine i dogodilo nekoliko u tom centralnom prostoru Srbije – Kragujevac, Jagodina, Svilajnac, Smederevska Palanka, Mladenovac. U tom prostoru su se desilo i dva zemljotresa magnitude četiri. Prošle godine je bila magnituda 4 kod Ćićevca. Znači, lagano je počelo od većeg broja slabih zemljotresa. Pritom, seizmička aktivnost je pre bila ispod 2, a sada je više od 2, pri čemu su se dogodili i zemljotresi, kao onaj u decembru 2023. koji je bio magnitude 4, a kod Kragujevca je bio 3, 6. Dakle, seizmička aktivnost u tom prostoru se lagano podiže“ objašnjava.

Slavica Radovanović je napomenula da se seizmička energija prenosi preko sistema raseda iz Jadrana preko Dinarida na Karpatobalkanide, što utiče na seizmičku aktivnost u Srbiji. Ako se broj slabih zemljotresa poveća, to može signalizirati mogućnost jačeg zemljotresa u širem prostoru centralne Srbije.

Na pitanje da li niz slabih zemljotresa može osloboditi seizmičku energiju i sprečiti jači potres, Radovanović objašnjava da su ti mali zemljotresi samo indikator akumulacije energije u tom prostoru. Kada se energija previše akumulira, može doći do jačeg zemljotresa.

Seizmološkinja dodaje da postoji model foršokova, gde niz malih potresa prethodi većem zemljotresu, ali takođe postoje slučajevi kada nema prethodnih potresa u zoni epicentra većeg zemljotresa. Ona napominje da je nemoguće tačno predvideti kada će se zemljotres dogoditi, ali da je važno pratiti seizmičku aktivnost i graditi objekte u skladu sa seizmičkim propisima.

„Takav je bio slučaj sa zemljotresom u Crnoj Gori. U svim okolnim prostorima daljim, pa sve bližim, seizmička aktivnost se podizala i bilo je magnitude 3, magnitude 4, a u Crnoj Gori se ništa nije dešavalo. Onda se dogodio foršok 9. aprila, koji je bio samo signal da će se jak zemljotres desiti kasnije i desio se 15. aprila glavni. Imate takvu situaciju, kada je u zoni zemljotresa zatišje. Može da se desi i da svuda ima dosta malih zemljotresa, a onda se u nekom prostoru progusti njihov broj, pa bude jači. Prosto je nemoguće reći koji model je za neki prostor. Naši zemljotresi, kao Svilajnac, a i svi naši jaki zemljotresi su imali foršokove, a to znači prethodne udare“ ističe.

Na kraju, Radovanović ističe da seizmička aktivnost u Srbiji zavisi i od dešavanja u susednim regionima. Zemljotresi u Vardarskoj zoni, Rumuniji ili drugim područjima mogu uticati na seizmičku aktivnost u Srbiji.