Azerbejdžan je zvanično podneo zahtev za članstvo u međudržavnom udruženju BRIKS, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje danas. Ovo udruženje trenutno čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a uz Azerbejdžan su se za članstvo prijavile i druge zemlje poput Alžira, Argentine, Bangladeša, Bahreina, Belorusije, Bolivije, Venecuele, Vijetnama, Kube, Hondurasa, Indonezije, Kazahstana, Kuvajta, Maroka, Nigerije, Države Palestine, Senegala i Tajlanda.
BRIKS je skraćenica koja označava međunarodno udruženje pet zemalja – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Međutim, pored ovih pet zemalja, udruženju su se nedavno priključile i Ujedinjenje Arapske Emirate, Saudijska Arabija i Iran. Sada se kao potencijalni novi članovi organizacije pominju i Azerbejdžan, Alžir, Argentina, Bangladeš, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Venecuela, Vijetnam, Kuba, Honduras, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Maroko, Nigerija, Država Palestina, Senegal i Tajland.
Azerbejdžan je zvanično izrazio svoju želju za pridruživanjem BRIKS-u na samitu Šangajske organizacije za saradnju koji se održao u Astani 3. jula. Ovaj potez Azerbejdžana može imati značajne političke i ekonomske posledice kako za samu zemlju, tako i za region i međunarodnu zajednicu.
BRIKS je osnovan pre više od deset godina kako bi se povećala saradnja među zemljama članicama, ali i kako bi se ojačali njihovi politički i ekonomski kapaciteti. Ovo udruženje ima veliki potencijal da postane jedan od ključnih igrača u međunarodnoj politici i ekonomiji, i zato je pridruživanje zemalja poput Azerbejdžana od velikog značaja.
Pridruživanje BRIKS-u može otvoriti nove mogućnosti za Azerbejdžan u smislu saradnje sa drugim članicama udruženja, ali i u smislu jačanja svog položaja na međunarodnoj sceni. Osim toga, članstvo u ovom udruženju može doneti i nove ekonomske beneficije za Azerbejdžan, kao što su povećanje trgovinske razmene, investicije i tehnološka saradnja.
S druge strane, pridruživanje BRIKS-u može postaviti izazove za Azerbejdžan u smislu usklađivanja politika i interesa sa drugim članicama udruženja. Takođe, mogu se pojaviti i poteškoće u pregovorima oko uspostavljanja novih pravila i procedura unutar organizacije. Međutim, ako Azerbejdžan uspe da prevaziđe ove izazove, može se očekivati da će imati značajnu ulogu u BRIKS-u i da će doprineti jačanju regionalne i globalne političke stabilnosti.
Za sada nema zvaničnih informacija o tome kako će se odvijati proces pridruživanja Azerbejdžana BRIKS-u i da li će postojati neki uslovi i kriterijumi koje zemlja treba da ispuni. Međutim, očekuje se da će Azerbejdžan aktivno raditi na ispunjavanju svih neophodnih uslova kako bi postao punopravan član udruženja.
Pored Azerbejdžana, i druge zemlje kao što su Alžir, Argentina, Bangladeš, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Venecuela, Vijetnam, Kuba, Honduras, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Maroko, Nigerija, Država Palestina, Senegal i Tajland su podnele zvanične prijave za pridruživanje BRIKS-u. Ovo pokazuje da postoji veliki interes za saradnju i koordinaciju politika među zemljama koje žele da postanu deo ovog velikog međunarodnog udruženja.
Ukoliko se proces pridruživanja ovih zemalja BRIKS-u uspešno završi, može se očekivati da će udruženje postati još snažnije i uticajnije na globalnoj sceni. Ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice za međunarodne odnose i politiku, kao i za same zemlje članice udruženja.
Konačna odluka o prijemu novih članica u BRIKS-u će verovatno biti doneta na nekom od narednih sastanaka lidera udruženja, gde će se razmotriti sve prijave i analizirati njihov uticaj na politiku i ekonomiju udruženja. Do tada, zemlje koje su podnele zahteve za pridruživanje BRIKS-u će morati da sprovedu određene reforme i prilagode svoje politike kako bi bile u skladu sa principima i ciljevima udruženja.
Sve u svemu, pridruživanje Azerbejdžana i drugih zemalja BRIKS-u predstavlja važan korak ka jačanju saradnje i koordinacije politika među zemljama članicama udruženja. Ovaj razvoj događaja može doprineti stabilnosti, prosperitetu i miru u regionu i širom sveta, te je stoga važno pratiti dalji razvoj situacije i reakcije međunarodne zajednice na ovaj potez.
