Bivši hrvatski ministar poljoprivrede Josip Dabro postavio je na društvenoj mreži Fejsbuk pitanje koje je izazvalo različite reakcije u javnosti: „Kad će pretresi u Negoslavcima?“ Ova izjava je došla u kontekstu nedavnih policijskih akcija, kada je policija dva puta upadala u njegov dom kod Otoka, gde su mu oduzeta dva komada oružja i nekoliko drugih predmeta.
Negoslavci su malo srpsko selo u vukovarskoj opštini, koje je često u centru pažnje zbog etničkih tenzija i političkih sukoba u Hrvatskoj. Ova izjava bivšeg ministra, koji je istaknuta ličnost hrvatske političke scene, dodatno je uzburkala javnost, a mnogi su se zapitali o pravnim i moralnim aspektima ovakvog pitanja.
Policija i pravosudne institucije u Hrvatskoj često su kritikovani zbog načina na koji postupaju prema manjinama, posebno prema srpskoj zajednici. U kontekstu nedavnih događaja, Dabro postavlja pitanje da li je policija selektivna u svojim akcijama i da li se u određenim slučajevima primenjuju različiti standardi. Njegova izjava može se tumačiti kao provociranje ili kao iskazivanje solidarnosti sa sopstvenim političkim stavovima, ali i kao signal da su određene zajednice pod posebnim nadzorom.
Dabrova izjava dolazi u trenutku kada su u Hrvatskoj prisutni strahovi od ponovnog izbijanja etničkih tenzija. Mnogi se sećaju ratnih sukoba devedesetih godina, kada su srpske zajednice bile na meti raznih vrsta nasilja. Iako su prošle decenije, nasleđe rata i dalje utiče na odnose između grupa, a nedavne optužbe i akcije policije dodatno otežavaju situaciju.
U poslednje vreme, srpske zajednice u Hrvatskoj suočavaju se sa različitim oblicima diskriminacije, što je dovelo do povećanja straha i nesigurnosti među pripadnicima ovog naroda. Mnogi su zabrinuti da bi ovakvi komentari mogli dodatno polarizovati društvo i stvoriti još veće tenzije između Hrvata i Srba.
Osim toga, Dabrova izjava može se posmatrati i kao pokušaj da se skrene pažnja na sopstvenu situaciju. Njegov dom je bio pod istragom, a javnost se može zapitati da li je to motivisalo njegovo pitanje o pretresima u Negoslavcima. U svakom slučaju, ovakvi komentari bivših političara imaju potencijal da utiču na javno mnjenje i da postanu deo šire političke diskusije.
U Hrvatskoj je važno razumeti kako prošlost oblikuje sadašnjost. Etnički odnosi su složeni i često obeleženi dubokim ranama koje nisu potpuno izlečene. Policijske akcije, poput onih koje su se dogodile u Dabrovom domu, često se tumače kao deo šireg konteksta etničkih napetosti. U ovom smislu, pitanje koje je postavio bivši ministar može se sagledati kao refleksija strahova i sumnji koje mnogi osećaju kada je reč o pravdi i jednakosti pred zakonom.
Reakcije na Dabrovu izjavu variraju, od onih koji smatraju da je njegovo pitanje legitimno i da ukazuje na nepravdu, do onih koji ga optužuju za podsticanje mržnje i podela. U ovom kontekstu, važno je da se svi akteri, uključujući političare, medije i građane, ponašaju odgovorno i promovišu dijalog umesto sukoba.
Kao društvo, Hrvatska se suočava s izazovom izgradnje stabilnijih i pravednijih odnosa među svojim građanima. Ovakvi incidenti i izjave mogu otežati taj proces, ali istovremeno nude priliku za otvorenu diskusiju o pitanjima identiteta, pravde i jednakosti. U budućnosti je ključno raditi na pomirenju i razumevanju, kako bi se stvorila osnova za miran suživot svih zajednica.
