Tomislav Jevtić je jedan od poslednjih proizvođača tradicionalnih srpskih šajkača. Pored toga što se bavi ovim zanatom, on takođe prodaje šajkače širom zemlje i u inostranstvu. Kako ističe, velika je potražnja za ovim proizvodom, što može biti zbog malog broja majstora koji se bave ovim zanatom u današnje vreme.
Iako je po zanimanju pravnik sa prosekom ocena od 9.33, Tomislav je pre dvadesetak godina postao šnajder, tj. zanatlija koji se bavi izradom šajkača. On ističe da je napustio kancelariju nakon fakulteta i postao zanatlija, što smatra ispravnom odlukom. Tomislav ističe da je šteta što mladi ljudi izbegavaju zanatska zanimanja, jer smatra da je to uvek aktuelno i da će uvek biti potražnja za takvim majstorima.
Prema rečima Tomislava, najbolje je biti sam svoj gazda, jer tako ima više prostora za kreativnost i inovaciju. On ističe da danas ima jako malo majstora koji se bave izradom tradicionalnih šajkača i opanaka, te da se ovakva zanatska zanimanja sve manje cene. Ipak, Tomislav smatra da posla ima dovoljno za one koji su spremni da rade i da se trude, te da je moguće dobro zaraditi baveći se ovim zanatom.
Interesantno je da mnogi kupci nisu svesni da postoje različite vrste šajkača za letnje i zimske dane. Zimske šajkače imaju deo koji može da se spusti preko ušiju kako bi ih zaštitio od hladnoće, dok letnje šajkače nemaju taj deo. Tomislav ističe da su neki proizvođači počeli da prave šajkače od šarenog materijala, ali da on to ne podržava jer smatra da to ruži tradiciju.
Tomislav se ističe i po tome što je prvi počeo da pravi minijaturne šajkače koje su postale popularne kao suveniri. On objašnjava da je prva minijaturna šajkača bila veličine 10 centimetara, ali je on uspeo da napravi i onu od samo 6 centimetara koja je postala veoma popularna. Ove minijaturne šajkače se traže i prodaju u banjama, Republici Srpskoj i drugim mestima, a Tomislav ističe da je za njihovo izradu potrebno puno ručnog rada jer su delovi veoma mali.
Kroz svoj rad i posvećenost tradiciji, Tomislav Jevtić nastavlja da održava i promoviše tradiciju izrade šajkača u Srbiji. On ističe važnost zanatskih zanimanja i poziva mlade ljude da se okrenu ovim tradicionalnim zanatima kako bi očuvali bogatu kulturnu baštinu Srbije. Svojim minijaturnim šajkačama, Tomislav pokazuje da se tradicija može očuvati i na inovativan način, te da svaki proizvod nosi sa sobom priču i tradiciju jednog naroda.