Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović nedavno je kritikovala visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita, tvrdeći da on nema pravo da nameće odluke i menja zakone u zemlji. Cvijanović je izjavila da kada se predstavnici naroda u BiH približe postizanju sporazuma, Šmit često intervenira na način koji rezultira vraćanjem unazad. Ona je takođe istakla da je to šamar demokratskom procesu i evropskom putu BiH, kao i šamar Evropskoj uniji.
Željka Cvijanović je napomenula da je ovo pitanje posebno aktuelno kada je reč o „nametanju“ izmena Izbornog zakona u BiH od strane Šmita. Ona je naglasila da je neophodno poštovati procese i postignute dogovore unutar BiH, te da spoljni faktori ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje poslove zemlje. Cvijanović je istakla da je važno da se BiH razvija u skladu sa demokratskim principima i da se poštuje volja njenih građana.
Ova izjava Željke Cvijanović odražava širu političku dinamiku u Bosni i Hercegovini koja se suočava sa brojnim izazovima i spoljnim pritiscima. Izmena Izbornog zakona je jedno od glavnih pitanja koja se trenutno razmatraju u zemlji, a njena implementacija može imati velike posledice na političku stabilnost i demokratske procese u BiH.
Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, ima široka ovlašćenja prema Dejtonskom sporazumu, uključujući pravo da interveniše u slučaju kršenja mirovnog sporazuma ili nepoštovanja demokratskih principa. Međutim, upotreba tih ovlašćenja često izaziva kontroverze i otpor kod političkih lidera u zemlji.
Kritike poput ovih upućuju na duboke političke podele i nedostatak konsenzusa među liderima u BiH. Pored toga, spoljni faktori poput visokog predstavnika dodatno komplikuju ovu političku situaciju i otežavaju postizanje stabilnih i trajnih rešenja.
Sve ovo ukazuje na kompleksnost političke situacije u Bosni i Hercegovini, gde su političke podele, institucionalni problemi i spoljni pritisci učestali. Kako bi zemlja napredovala ka evropskim integracijama i unapređenju demokratskih procesa, neophodno je da politički lideri pronađu zajednički jezik i postignu dogovor o ključnim pitanjima poput Izbornog zakona.
BiH se nalazi pred brojnim izazovima i pitanjima koja zahtevaju brzu i efikasnu reakciju političkih lidera i institucija zemlje. Implementacija reformi i postizanje konsenzusa oko ključnih pitanja poput Izbornog zakona su od vitalnog značaja za političku stabilnost i budućnost zemlje.
Uz to, potrebno je da spoljni faktori kao što je visoki predstavnik deluju sa većom obazrivosti i uvažavanjem prema suverenitetu i unutrašnjim poslovima BiH. Samo kroz saradnju i dijalog političkih lidera, uz podršku međunarodne zajednice, BiH može ostvariti napredak u svojim reformskim procesima i približiti se evropskim integracijama.
Nadamo se da će politički lideri u BiH uspeti da prevaziđu svoje razlike i postignu dogovor koji će omogućiti zemlji da se razvija u pravcu stabilnosti, demokratije i prosperiteta. Svi građani BiH zaslužuju bolju budućnost i politički lideri imaju odgovornost da zajedno rade na ostvarenju tog cilja. U zajedničkom naporu i sa podrškom međunarodne zajednice, BiH može ostvariti svoj puni demokratski potencijal i postati stabilna i prosperitetna zemlja u srcu Evrope.
