Izglasavanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda uzrokovalo je kontroverze u regionu. Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. Glasalo je 84 država za, 19 protiv, a 68 su bile uzdržane.

Među državama koje su glasale protiv rezolucije su Rusija, Mađarska, Belorusija, Kina, Sirija, Kuba, i Srbija. Ostale države u regionu, poput Hrvatske i Bosne i Hercegovine, podržale su rezoluciju.

Gordana Siljanovska Davkova, novoizabrana predsednica Severne Makedonije, nije konsultovana o glasanju za rezoluciju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine za pozivanje na njegovo ubistvo zbog rezultata glasanja.

Pravnik Milan Antonijević smatra da je reč „pobeda“ neprikladna za događaje oko rezolucije. On ističe važnost odnosa poštovanja prema žrtvama i isticanju Međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu.

Vehid Šehić, osnivač Foruma građana Tuzle, naglašava da pojedinci i lideri na prostoru bivše Jugoslavije izbegavaju suočavanje sa ratnom prošlošću. Šehić ističe da se treba suočiti sa istinom i odbaciti podelu na pobednike i gubitnike.

Dogđaj je bio glasan u medijima i imao je zapaženu reakciju u državama regiona. Bitno je da se odnosi prema događajima iz prošlosti tretiraju sa poštovanjem i razumevanjem, kako bi se izbegle dalje tenzije i podela u regionu.