Generalna skupština Ujedinjenih nacija je nedavno usvojila rezoluciju kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine. Ova rezolucija osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Glasalo se na plenarnom sastanku UN-a, gde su predstavnici 84 zemalja podržali rezoluciju, uključujući većinu zemalja bivše Jugoslavije, članice EU i zemlje KVINT-a. Međutim, 68 zemalja se uzdržalo, dok je 19 zemalja glasalo protiv rezolucije, među kojima su Srbija, Mađarska, Kina, Rusija, i druge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nezadovoljstvo rezultatom glasanja, istakavši da neki ljudi pokušavaju da politizuju ovu temu. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić naglasio je važnost glasanja za položaj Srbije u budućnosti. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da rezolucija nije usvojena prema demokratskim principima.

Profesor Vladan Petrov je smatrao da je ishod glasanja očekivan i da će rezolucija imati političke i kulturološke posledice. Novinarka Ljiljana Smajlović smatra da je glasanje bilo izgubljeno unapred, ali da je Srbija postigla određeni uspeh u međunarodnim odnosima. Diplomata Zoran Milivojević istakao je da se više od polovine sveta slaže sa argumentima Srbije.

Američki politički konsultant Set Džejkobson je mislio da je rezolucija razvodnila termin genocida. Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose naglasila je nedostatak transparentnosti u procesu izrade rezolucije kao jedan od razloga za uzdržanost ili protivljenje država. Ona je istakla značaj istorijskih događaja u regionu Balkana za odlučivanje nekih zemalja u vezi sa glasanjem.

Ukupno posmatrano, glasanje o rezoluciji o genocidu u Srebrenici je izazvalo podeljene reakcije širom sveta. Većina zemalja podržala je rezoluciju, dok su neke bile uzdržane ili protiv nje. Ishod glasanja će uticati na međunarodne odnose i političku situaciju u regionu Balkana.