„Brain rot“ ili „truljenje mozga“ je pojava koju je proglasila Izdavačka kuća Oksford univerziteta kao reč godine. To je opasnost virtuelnog života koja uzrokuje gubitak pažnje, sposobnosti pamćenja i koncentracije kod ljudi, posebno generacija Z i Alfa koje su preplavljene digitalnim sadržajem. Kako bi se zaštitili od „brain rot-a“, važno je prepoznati koristi i zamke prekomerne upotrebe društvenih mreža.
Ognjen Janić, doktorand na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ističe da skrolujući društvenim mrežama ljudi doživljavaju privremenu ispunjenost i stimulaciju, ali istovremeno izbegavaju frustraciju. Međutim, kada se suoče sa stvarnim životom, mogu imati poteškoće sa kompleksnijim sadržajima, razumevanjem drugih perspektiva i tolerancijom na frustraciju.
Mnogi se zbog toga opredeljuju za jednostavne i nezahtevne sadržaje, umesto da se posvete dugoročnim ciljevima. Janić ukazuje na vezu između „brain rot-a“ i ADHD-a, ali ističe da je važno sagledati širi društveni kontekst u kojem se problem javlja, umesto prebacivanja odgovornosti na pojedinca.
Važno je razlikovati informacije od znanja i razumeti razliku između trenutnog zadovoljstva i dugoročnih ciljeva. Konzumacija sadržaja na društvenim mrežama ne garantuje sticanje znanja, već često pruža površne informacije koje ne doprinose razvoju kompetencija.
Kako bi se izbegao „brain rot“, pojedinci bi trebali postaviti ciljeve i težiti ka njima, izgrađivati toleranciju na frustraciju i svesno birati sadržaje koji doprinose dugoročnom razvoju. Promene na nivou pojedinca su moguće, ali je važno prepoznati i delovati na širim društvenim i političkim nivoima kako bi se rešili uzroci ovog problema. Otpor neproduktivnoj konzumaciji internetskog sadržaja može biti korak ka očuvanju mentalnog zdravlja i postizanju dugoročne sreće i ispunjenja.
