U vreme letnjih vrućina, Ada Ciganlija je pre tridesetak godina bila omiljeno mesto Beograđana, gde je više od 200.000 kupača dolazilo da se osveži. Tada je moda naturizma, kupanja bez kostima, zahvatila i Beograd. Hrabri Beograđani su se izložili suncu i znatiželjnim pogledima potpuno nagi na nudističkom delu plaže. Međutim, dolazak do ovog dela plaže nije bio lagan, jer je bio smešten na kraju jezera i bio daleko od današnjeg uređenog stanja. Besparica osamdesetih godina potisnula je nudiste, dok su obučeni kupači preplavili plaže. Tadašnja Radna organizacija „Ada Ciganlija“ nije podržavala naturizam i nudisti su sami uređivali svoj deo plaže. O uređenom parkingu, kioscima i spasiocima nudisti su mogli samo da sanjaju, jer su tadašnje vlasti bile protiv kupača bez kupaćih kostima. Situacija na plaži je bila šarenolika, a danas je broj posetilaca ovog dela obale manji u odnosu na osamdesete. Društveni trendovi su se promenili u korist slobode, ali više nema osećaja tabua kao nekada.