Aleksa Šantić je napisao pesmu „Što te nema“ davne 1897. godine kao posvetu svojoj nesuđenoj ljubavi Anki Tomlinović. Nažalost, njegova majka mu nije dozvolila da se oženi Ankom zbog verskih razlika, iako se ona kasnije prešla u pravoslavlje. Nakon što je Anka odbila da se uda za njega, on se nikada nije oženio i posvetio joj je najlepše stihove koji se pevaju već decenijama.
Pesma „Što te nema“ osećajno opisuje Šantićevu patnju i tugu zbog nesuđene ljubavi. Stihovi pesme govore o njegovoj želji za voljenom osobom, čak i kada sanak donosi mir i duša se spremna za odmor. Pesma takođe opisuje trenutke sreće i tuge kroz koje prolazi autor, ali uvek se vraća istom pitanju: „Što te nema“.
Jedna od najpoznatijih izvedbi pesme „Što te nema“ je od strane Jadranke Stojaković, koja je svojim emotivnim izvođenjem dodatno naglasila patnju i tugu koju pesma prenosi. Pesma je postala popularna širom regiona, a stihovi o nesuđenoj ljubavi i gubitku su dirnuli mnoge ljude.
Iako je prošlo više od jednog veka od nastanka pesme, ona i dalje ima posebno mesto u srpskoj književnosti i muzici. Stihovi „Što te nema“ i dalje diraju srca slušalaca i podsećaju nas na snagu ljubavi i tuge koje mogu da nas obuzmu.
Aleksa Šantić ostao je upamćen kao jedan od najvećih pesnika i književnika svog vremena, a pesma „Što te nema“ ostaje kao večni spomenik njegovoj nesuđenoj ljubavi i patnji. Njegova dela i dalje inspirišu ljude širom regiona i podsećaju nas na snagu reči i emocija koje one nose.
