Veliki petak, dan Hristovog stradanja, jedan je od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru. Ovaj sveti dan, deo Stradalne sedmice, posvećen je sećanju na raspeće Isusa Hrista na Golgoti. Uz post i molitvu, mnogi običaji i verovanja čuvaju se vekovima. Među njima je i običaj farbanja jaja, koje prema narodnom verovanju, ima moć da štiti dom od demona i negativne energije.
U mnogim krajevima Srbije, jaja za Uskrs farbaju se na Veliki petak, rano ujutru. Dok neka domaćinstva ostavljaju ovaj posao za Veliki četvrtak ili Veliku subotu, sve više žena se odlučuje za farbanje baš petkom, zbog savremenih obaveza. Tradicija nalaže da prvo ofarbano jaje bude crvene boje, simbol Hristove krvi, i naziva se čuvarkuća.
Jaje čuvarkuću treba sačuvati do sledećeg Uskrsa, jer se veruje da ono donosi blagoslov, zdravlje i štiti ukućane od zlih sila. Uoči Uskrsa, čuvarkuća se potopi u činiju sa vodom u koju su stavljeni bosiljak, dren i zdravac, biljke koje simbolizuju snagu, zdravlje i plodnost. Na praznik, tom vodom se deca i ukućani umivaju kako bi osigurali zdravlje i sreću tokom cele godine. Kada prođe godina dana, stara čuvarkuća se baca u reku ili zakopava u vinograd, voćnjak ili baštu, čime se štite plodovi zemlje od vremenskih nepogoda.
Na Veliki petak, dan bez veselja, ne služi se liturgija, a crkvena zvona ne zvone; zvuk se zamenjuje drvenim klepalom, što označava žalost. Pravoslavni vernici strogo poste, piju samo vodu i jedu suvi hleb, uz molitvu i tišinu. Ne obavljaju se kućni ni poljski poslovi, jer se smatra da taj dan sve mora mirovati u znak poštovanja prema Hristovom stradanju.
Prema predanju, kada je Marija Magdalena došla u Rim da širi evanđelje, poklonila je caru Tiberiju korpu belih jaja. Kada je izgovorila: „Hristos vaskrse“, sva jaja su pocrvenela, što je car doživeo kao znak vaskrsenja. Druga legenda govori o nevernicima koji su ismevali hrišćane, tvrdeći da je Hristovo vaskrsenje nemoguće, kao i da kokoška ne može sneti crveno jaje. Sledeće godine, na Vaskrs, sve kokoške u Jerusalimu snele su upravo takva jaja.
Običaj farbanja jaja datira još iz prethrišćanskog perioda, kada jaje simbolizuje novi život, rađanje i pobedu nad smrću. Kada se ljuska slomi, iz njega izlazi novi život. Prvo zvanično pominjanje farbanja jaja u vezi s Vaskrsom potiče iz 12. veka, dok je u srpskoj tradiciji zabeleženo u 16. veku.
Na ovaj dan tuge i tišine, vernici se mole tiho, duboko, u svojim domovima. Mnoge molitve se izgovaraju na Veliki petak, a jedna od njih glasi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, koji si radi našeg spasenja podneo muke i stradanja, pogledaj na mene grešnog/gresnu, i podari mi snagu da nosim svoj krst sa verom i nadom. Očisti me od greha, zaštiti moj dom i moju porodicu od svakog zla. Neka Tvoja krv, prolivena za nas, bude moja zaštita i mir. Amin.“
U savremenim domaćinstvima, ukoliko ne možete da ispoštujete sve tradicionalne običaje, važno je zadržati ono najvažnije: mir, molitvu i simboliku. Ofarbajte jaja sa ljubavlju, sačuvajte čuvarkuću, izbegavajte veselje i glasnu muziku, a večeru zamenite tihom molitvom i pogledom ka nebu.
U tom duhu, Veliki petak nas podseća na važnost duhovnog mira i poštovanja prema tradiciji, kao i na simboliku novog života koja se ogleda u uskršnjem jajetu. Ova tradicija ne samo da povezuje generacije, već i jača veru i zajedništvo u porodici.
