Digitalna pismenost postaje sve važnija u svetu koji se sve više oslanja na tehnologiju. Sa porastom online aktivnosti, korisnici svih generacija suočavaju se sa raznim prevarama, koje se često maskiraju kao legitimne ponude. Ove prevare mogu uključivati prazničnu prodaju, nagradne igre na društvenim mrežama, kao i sofisticirane fišing napade. U takvim situacijama, korisnici mogu izgubiti novac ili dovesti svoje lične podatke u opasnost.
Prevaranti koriste napredne metode kako bi stvorili lažne sadržaje koji izgledaju autentično, što otežava prepoznavanje prevara čak i iskusnim korisnicima. Često se dešava da ljudi brzo kliknu na linkove u porukama ili e-mailovima, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Nedavna pojava hakerskih SMS poruka, koje obaveštavaju korisnike da je Pošta Srbije imala problem sa isporukom zbog neplaćene carine, ponovo je skrenula pažnju na potrebu za oprezom. Poruke u kojima se traži da korisnici kliknu na link kako bi izbegli birokratske komplikacije predstavljaju klasičan primer fišinga.
Reakcija Pošte Srbije je bila brza. Bojana Nikolić, direktorka Funkcije usluga i prodaje, upozorila je korisnike da ne klikću na linkove koji traže lične podatke. Ona je naglasila da Pošta nikada ne zahteva od korisnika da unose svoje podatke putem SMS poruka. U slučaju sumnje, korisnici su pozvani da kontaktiraju kontakt-centar Pošte Srbije, koji je dostupan u radnim danima i vikendom.
Prepoznati prevaru nije uvek lako, ali postoje određene indikacije koje upućuju na to da je poruka lažna. Prevaranti često koriste pravopisne greške, mešanje pisama, kao i nepoznate brojeve telefona, često iz inostranstva. Jovan Milosavljević iz Nacionalnog CERT-a naglašava da je važno da korisnici budu svesni da Pošta Srbije nikada ne zahteva online plaćanje, i da su svi podaci već u bazi korisnika.
Klik na link u prevarnoj poruci može dovesti do preusmeravanja na lažni sajt gde se traže lični podaci. Cilj napadača je doći do tih podataka, što može dovesti do ozbiljnih posledica za žrtvu. Stručnjaci ističu da, kako bi se zaštitili, korisnici treba da proveravaju politiku privatnosti institucija sa kojima komuniciraju i da budu oprezni kada im se traže lični podaci.
Fišing se smatra globalnim problemom, a stručnjaci upozoravaju na različite strategije koje prevaranti koriste kako bi došli do informacija. Često se oslanjaju na hitnost i poverenje, šaljući poruke u ime poznatih institucija. Klikom na link u takvim porukama, korisnici mogu ne samo otkriti svoje lične podatke, već i izazvati infekciju svog uređaja malicioznim softverom.
Bojan Perkov iz Share fondacije ukazuje na to kako fišing prevare koriste relevantne institucije kako bi izazvale reakciju korisnika. Korisnici često dobijaju poruke koje zahtevaju hitnu akciju, što ih tera da brzo reaguju bez razmišljanja. U tom trenutku, prevaranti lako mogu doći do informacija koje traže.
S obzirom na sve veći broj online prevara, važno je da korisnici budu informisani i obazrivi. Saša Živanović iz Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment naglašava da su fišing kampanje raširene i da korisnici treba da budu svesni različitih metoda koje prevaranti koriste. Od lažnih linkova do malicioznih softvera, prevaranti su postali vešti u manipulaciji korisnicima.
U svetu gde je digitalna pismenost od suštinskog značaja, građani moraju razviti svest o rizicima koji dolaze sa online interakcijama. Edukacija o prepoznavanju prevara i zaštiti ličnih podataka postaje ključna u očuvanju online sigurnosti. Samo zajedničkim naporima možemo se boriti protiv ovih prevara i zaštititi sebe i svoje podatke.
