Dudovi su nekada bili veoma zastupljeni i važni u Jugoslaviji, posebno u proizvodnji svile. Međutim, nakon što je prednost data nafti i sintetici, dudova je počelo sve manje da bude. Pre uništenja krajem šezdesetih godina prošlog veka, u tadašnjoj Jugoslaviji je bilo 2,6 miliona dudova, najviše na prostorima Srbije. Danas, njihov broj je gotovo zanemarljiv.
Jugoslavija je nekada bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, ali je zbog prioriteta dati nafti i sintetici, mnoga prirodna bogatstva, poput dudova, bila zapostavljena. Branislav Gulan, publicista i novinar u penziji, ističe da je Jugoslavija trčala za svetskim trendovima, ali je cena modernizacije uvođenjem masovne proizvodnje sintetičkih vlakana bila jedan od najvećih promašaja nekadašnje SFRJ. Zbog sintetike, iz Jugoslavije je proterana svilena buba, a dud, koji je biljka hraniteljka ove bube, je iskrčen.
Danas, dudovi su u Vojvodini preostali u tragovima, a nekoliko ih ima u blizini Kovilja gde se održava manifestacija „Parastos dudu“ radi sakupljanja plodova sa ovog drveta za proizvodnju rakije.
Savlada, Vojvodina
Zanimljivo je da je sadnja dudova u Novom Sadu počela još 1786. godine, kada je posađeno preko 3.500 hiljada dudovih stabala u naredne dve godine, a do kraja veka ta cifra prešla 5.000 sadnica.
Drvo duda može narasti do 24 metra i može rasti na siromašnim zemljištima. Najčešće je korišćen za uzgoj svilene bube, ključne za proizvodnju svile. Dimitrije Ilić, agronom u penziji iz Novog Sada, ističe da su dudovi bili važni za proizvodnju svile, te da je Novi Sad otvorio svoju prvu svilaru još 1770. godine. Futog je imao preko 10.000 dudova, a svilom su se bavili kako bogati, tako i siromašni baštovani.
Bombardovanje Novog Sada u Košutovoj revoluciji 1849. godine je ozbiljno narušilo proizvodnju svile na ovim prostorima jer je novosadska svilara porušena. Nakon toga, vlast je tražila masovnu sadnju dudova, pa su osim pored puta, nikle čitave šume dudova. U Almaškom kraju u Novom Sadu, ispred svake kuće po zakonu Austrougarske monarhije morao je biti zasađen dud.
Krajem 19. veka, svilena buba se gajila u stotinjak naselja u Bačkoj. Gotovo da nije bilo sela u okolini Novog Sada čiji stanovnici se nisu bavili svilogojstvom. U jednom trenutku samo na području Novog Sada bilo je oko 750 hiljada stabala duda. Za masovnu sadnju postojali su rasadnici, ali dud koji je bio zasađen nije odmah mogao da se koristi za branje i ishranu svilobube.
Slobodan Jarčević je zadužen časopis Homoverbum navodi da su se ljudi nekada hranili plodovima dudova i pravili od njih pekmez i rakiju.
U parku ispred Osnovne škole „Mika Mitrović“ u Bogatiću nedavno je postavljena šahovska tabla, gde svakodnevno ima ljubitelja ove igre. Izgleda da je šah ponovo postao popularan među mladima, dok se stariji radoznalo okupljaju oko table kako bi posmatrali partiju ili sami je odigrali. Šah, kao intelektualna igra, ima svoje čari i prednosti, te je lepo videti da interesovanje za njega raste među mladima.
Ukupno ponašanje dudova u Novom Sadu je važno za očuvanje istorijskog identiteta tog regiona i poznavanje tradicije i običaja koje su nekada krasili te prostore. Dudovi predstavljaju simbol vremena kada je svileni proizvod bio od velike važnosti za ekonomiju i kulturu ovog dela Srbije. S obzirom na značaj koji su imali u prošlosti, i dalje je važno sačuvati i posvetiti pažnju očuvanju ove vrste drveća.
