Kinezi su svojim novim čet-botom „Dipsik“ izazvali pravu pometnju na svetskom tržištu veštačke inteligencije. U samo jednom danu, kada je ovaj napredni algoritam predstavljen, američki tehnološki giganti zabeležili su gubitke od neverovatnih hiljadu milijardi dolara. Ovaj događaj nije samo poljuljao vrednost akcija kompanija kao što su „Nvidia“, već je i postavio pitanje o budućnosti američke dominacije u oblasti veštačke inteligencije.
Akcije kompanije „Nvidia“ su u jednom danu pale za 17 procenata, što je rezultiralo gubitkom od gotovo 600 milijardi dolara, čime je oboren rekord za najveći dnevni pad vrednosti kompanije u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj pad se dogodio nakon što je kineski „Dipsik“ predstavio model veštačke inteligencije koji je, kako tvrde njegovi kreatori, razvijen uz mnogo manje resursa i troškova nego što je to slučaj sa američkim konkurentima.
Kineski „Dipsik“ koristi starije čipove iz Nvidije, poznate kao H800, što pokazuje da su Kinezi uspeli da postignu slične performanse kao američki modeli uz znatno manja ulaganja. Ovaj napredni algoritam, koji je razvijen u roku od dva meseca uz ulaganje od manje od šest miliona dolara, postavio je nove standarde u industriji. U isto vreme, američke kompanije poput „Alfabeta“, „Meta“ i „Amazon“ troše milijarde dolara na najnovije grafičke procesore za obuku svojih AI modela.
Ovaj događaj nije prošao bez posledica po druge američke tehnološke gigante. Kompanija „Gugl“ je izgubila 100 milijardi dolara, dok su „Majkrosoft“ i „Orakl“ zabeležili gubitke od po 70 milijardi dolara. Ukupno, bogataši iz tehnološkog sektora su tog dana izgubili 80,2 milijarde dolara imovine, što je rezultat panike na berzi izazvane novim kineskim modelom.
Osim što je poljuljao tržište akcija, „Dipsik“ je takođe zauzeo prvo mesto na „Eplovoj“ prodavnici aplikacija u SAD i Velikoj Britaniji, nadmašivši tako popularne aplikacije kao što su „Open AI“ i „Čet dži-pi-ti“. Ovaj uspeh dodatno je ukazao na rastuću konkurenciju iz Kine u sektoru veštačke inteligencije.
Reakcije na ovaj događaj nisu izostale. Bivši američki predsednik Donald Tramp je izjavio da bi uspeh „Dipsika“ trebao da bude „poziv za buđenje“ za američke industrije. Tramp je naglasio da je važno da se fokusiraju na takmičenje i inovacije kako bi zadržali prednost na globalnom tržištu. On smatra da je kineski pristup razvijanju veštačke inteligencije, koji zahteva manje novca, zapravo pozitivna stvar koja može doneti prednost.
Kineski „Dipsik“ je stvorio pitanja o održivosti i budućnosti američkih ulaganja u veštačku inteligenciju. Mnogi analitičari se pitaju šta bi se desilo ako bi Kinezi sutra primenili sličan pristup na tržištu kriptovaluta, kao što je bitkoin. Da li bi to moglo značiti propast svetskih digitalnih finansija? Ova dilema ukazuje na sve veći uticaj Kine na globalnu ekonomiju i tehnologiju.
U svetlu ovih događaja, jasno je da Kinezi ne samo da su preuzeli inicijativu u razvoju veštačke inteligencije, već su i postavili nove standarde koji mogu promeniti igru na tržištu. Kako se situacija razvija, svi očigledno moraju pažljivo pratiti potencijalne promene koje bi mogle uticati na celokupno tržište tehnologije. Ova situacija može biti samo vrh ledenog brijega kada je reč o globalnoj borbi za dominaciju u inovacijama i tehnologiji.
