Kanadska vojska se suočava sa ozbiljnim problemima u regrutaciji, sa nedostatkom od više od 13.600 pripadnika u redovnim i rezervnim snagama. U svetlu ovog izazova, vojska razmatra mogućnost primanja kandidata koji imaju određene zdravstvene probleme, kao što su astma, hiperaktivni poremećaj i anksioznost. Ova odluka je deo strategije da se poveća broj vojnika i obezbedi potrebna snaga za izvršavanje operacija i zadataka.
Načelnik kanadskog generalštaba, general Dženi Karinjan, istakla je da je trenutni fokus vojske na vraćanju brojnosti redovnih snaga na 71.500 pripadnika, dok je cilj za rezervne snage 30.000 pripadnika. Ovaj plan uključuje različite mere, uključujući promene u kriterijumima za prijem, kako bi se privukli novi regruti.
Kanada se suočava sa sličnim problemima i u drugim granama vojske, a mnogi vojnici su istakli svoje frustracije zbog nedostatka osoblja. Ova situacija nije jedinstvena za Kanadu; mnoge vojske širom sveta se bore s regrutacijom usled promena u demografiji, sve većih zahteva za obukom i operacijama, kao i promenljivih društvenih normi. U svetlu ovih izazova, važno je razumeti kako vojske širom sveta prilagođavaju svoje pristupe kako bi privukle nove članove.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na regrutaciju je percepcija vojnog života među mladima. Mnogi potencijalni regruti sumnjaju u prilike koje vojska može pružiti, kao i u stabilnost i sigurnost koje vojni život donosi. S obzirom na to, vlade i vojske su počele da razvijaju strategije koje će promovisati vojsku kao atraktivnu opciju za mlade ljude.
Pored toga, promene u društvenim normama i povećana svest o mentalnom zdravlju doprinose prilagođavanju kriterijuma za prijem. U prošlosti su vojske bile rigorozne kada je reč o fizičkim i mentalnim zdravstvenim standardima, ali sada se sve više prepoznaje da mnogi ljudi sa zdravstvenim problemima mogu da doprinesu vojsci na različite načine. Ova promena u razmišljanju može pomoći u smanjenju stigmatskih stavova prema mentalnim i fizičkim zdravstvenim problemima.
Kanadska vojska takođe razmatra dodatne mere za poboljšanje uslova rada i života vojnika kako bi zadržala postojeće članove i privukla nove. Ovo uključuje poboljšanje beneficija, kao i pružanje podrške za mentalno zdravlje i oporavak vojnika. Ulaganje u obuku i razvoj karijere takođe može učiniti vojsku privlačnijom opcijom za mlade ljude.
Nedostatak osoblja u vojsci može imati široke posledice, ne samo za vojsku već i za nacionalnu bezbednost. Ako vojska ne može da ispuni svoje brojne zadatke, to može uticati na sposobnost države da se suoči sa pretnjama i krizama. U vreme kada su globalne tenzije u porastu, održavanje adekvatnih vojnih snaga postaje sve važnije.
Na kraju, za Kanadu, kao i za druge zemlje, pitanje regrutacije i održivosti vojnih snaga predstavlja izazov koji zahteva inovativne pristupe i fleksibilne strategije. Uzimajući u obzir sve veće potrebe za ljudskim resursima, važno je da vojske razmatraju sve mogućnosti kako bi obezbedile potrebnu snagu i kapacitet. Ova situacija može otvoriti vrata novim regrutima koji možda nisu ispunjavali prethodne standarde, ali koji mogu pružiti značajan doprinos vojnim operacijama i misijama.
