Evropska unija se suočava sa značajnim povećanjem cena gasa, koje su na najvišem nivou u poslednje dve godine, a trenutno su čak 30 odsto više nego u januaru. Ova situacija izaziva zabrinutost među potrošačima i industrijom, a Evropska komisija razmatra mogućnost uvođenja ograničenja cena. Međutim, energetska industrija se protivi takvim merama, smatrajući da bi one mogle poremetiti tržišne tokove.
Prema rečima Jelice Putniković, urednice portala „Energija Balkana“, jedan od ključnih razloga za rast cena gasa je činjenica da ruski gas trenutno dolazi isključivo putem „Turskog toka“, dok je Ukrajina obustavila transport ruskog gasa ka Evropi. Takođe, te izjave se poklapaju sa podacima koji pokazuju da zima nije bila blaga, što je dodatno povećalo potražnju za energentima.
Putniković ukazuje na važnost psihološkog efekta u formiranju cena. Naime, nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp naglasio potrebu za većim uvoženjem američkog gasa i nafte u Evropu, došlo je do povećanja potražnje. Ova situacija dodatno komplikuje pristup evropskih zemalja jeftinijim energentima, jer je gas koji dolazi iz SAD skuplji od onog koji se transportuje gasovodima. Kako Putniković objašnjava, evropske zemlje su prisiljene da kupuju skuplji gas iz tankera, a kompanije koje prodaju gas neće smanjivati cene samo zato što neki zvaničnici u Briselu to zahtevaju.
Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku dodaje da bi bilo nezgodno da EU javno prizna probleme u snabdevanju, jer bi to moglo dodatno destabilizovati tržište. Ona ističe da Evropska unija nije direktni uvoznik gasa, već da to čine evropske kompanije koje nabavljaju gas od svetskih proizvođača. Iako su se evropske kompanije pripremile i napunile skladišta, trenutna situacija na tržištu ostaje osetljiva.
Kokotović takođe naglašava da su fluktuacije na globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa, uzrokovane zastojevima američkih proizvođača zbog snežnih oluja i planiranih održavanja, dodatno doprinele trenutnoj krizi. Evropske zemlje su svesne nestabilnosti svoje energetske pozicije i spremne su da plate više, čak i u svetlu svojih ciljeva vezanih za zelenu agendu i smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Dodatno, ona ukazuje na to da je trenutna situacija pogodna za Evropu jer Kina uvodi tarife na američki tečni gas, što dovodi do preusmeravanja tih količina na evropska tržišta. Očekuje se da će Kina nastaviti da kupuje gas od Katara i Rusije, čime se svet fragmentiše na dva bloka.
U svetlu ovih dešavanja, evropski potrošači se suočavaju sa povećanim troškovima grejanja i drugih energenata, što dodatno opterećuje njihove budžete. Ovaj rast cena gasa može imati dalekosežne posledice po ekonomiju EU, uključujući inflaciju i smanjenje potrošnje.
Kako se situacija razvija, evropske vlade će morati da preispitaju svoje energetske strategije i pronađu načine za obezbeđivanje stabilnijeg snabdevanja energijom po prihvatljivijim cenama. U isto vreme, pritisak na tržište će se verovatno nastaviti dok se ne uspostavi ravnoteža između potražnje i ponude, kao i dok se ne pronađu alternativni izvori gasa koji bi mogli smanjiti zavisnost od skupljih energenata.
U ovom trenutku, pitanje kako će se EU nositi sa ovim izazovima ostaje otvoreno, a očekivanja su da će naredni meseci doneti nove promene na tržištu gasa, koje će direktno uticati na svakodnevni život građana Evrope.
