Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je da ekstremne vrućine tokom letnjih meseci mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. On je istakao da je važno da temperatura u sobi tokom noći bude optimalna, oko 23-24 stepena, kako bi se organizam regenerisao od stresa. Visoke temperature tokom dana mogu dovesti do povećane nervoze i nasilnosti kod ljudi, a takođe imaju veliki uticaj na povećanje smrtnih slučajeva, kako je pokazalo iskustvo u Francuskoj 2003. godine.

Đurđević je naglasio da ekstremne klimatske promene koje nailaze u vidu toplotnih talasa i poplava su posledica ljudskih aktivnosti, koje su doprinele 110 odsto, dok je priroda samo 10 odsto uspela da ublaži negativan uticaj. Povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen dioksida, koji se emituju sagorevanjem fosilnih goriva, doprinose globalnom zagrevanju.

Meteorolog Ana Vuković Vimić je takođe upozorila na posledice ekstremnih klimatskih promena, poput trećeg toplotnog talasa u Beogradu i mogućnosti izazivanja suše. Ona je istakla važnost upoznavanja sa rizicima od klimatskih promena i donošenje mera prevencije na državnom nivou. Vukovićeva je objasnila razlike između superćelijskih oluja i običnih oluja, navodeći da superćelijske oluje mogu biti razornije i zahtevaju posebne mere opreza i prognoziranja.

Prema stručnjacima, sistemsko prilagođavanje i implementacija mera za delovanje u skladu sa promenama klimatskih uslova je neophodno kako bi se smanjile negativne posledice ekstremnih vremenskih uslova. Potrebno je da sve sektore društva uključujući poljoprivredu, šumarstvo i zdravlje, usvoje strategije prilagođavanja na klimatske promene kako bi se zaštitio životnu sredinu i ljudsko zdravlje.