U najnepovoljnijem položaju su svakako osmaci, kojima se školska godina ranije završava i koji se pripremaju za završni prijemni ispit. Takođe, maturanti srednjih škola koji konkurišu na strane fakultete suočavaju se s izazovima. Prema anketama sprovedenim u školama, postoje tri opcije za nadoknadu propuštenih časova: intenzivirana nastava sa skraćenim časovima, radne subote i produžetak školske godine. Planovi za nadoknadu nastave šalju se Ministarstvu prosvete na odobrenje, a ključno pitanje ostaje kada bi se nadoknada mogla početi primenjivati.
Ako se nastava u školama vrati u normalu do 10. februara, postoji dovoljno vremena da se implementira neki oblik nadoknade do kraja školske godine u junu. Međutim, u slučaju da se nastava ne normalizuje do marta, vreme za nadoknadu bi bilo znatno skraćeno. Ministarka prosvete, Slavica Đukić Dejanović, naglasila je važnost vraćanja dece u škole kako bi mogli da završe školsku godinu i pripreme se za završne ispite.
Prema rečima pomoćnika ministarke, Milana Pašića, trenutno je pet odsto škola u potpuno obustavljenoj nastavi. On je izrazio nadu da će se situacija normalizovati pre probnog završnog ispita, koji je zakazan za 21. i 22. mart. Pašić je takođe skrenuo pažnju na e-vežbaonicu kao resurs koji učenici mogu koristiti za pripremu, ističući da štrajk ne može biti potpun, već mora biti zakonski regulisan.
Bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija, Aleksandar Markov, upozorio je na potencijalne probleme ako štrajk potraje duže od marta, naglašavajući da bi to moglo otežati nadoknadu propuštenog gradiva. Dejan Pavković, direktor OŠ „Jovan Sterija Popović“, smatra da bi, uz brz dogovor i prelazak na zakonski štrajk, nadoknada mogla biti ostvarena u drugoj polovini februara.
Pavković je dodao da produžetak školske godine može biti rešenje, ali da bi se nadoknada mogla sprovesti samo ako se situacija smiri, jer je neophodno da škole funkcionišu. Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, ističe da postoji prostor za produžetak školske godine, ali da bi to trebalo da bude ograničeno na pet dana.
Markov naglašava da nijedna od opcija nadoknade ne može u potpunosti nadoknaditi izgubljeno vreme u smislu znanja i socijalizacije među vršnjacima. Za maturante koji planiraju da studiraju u inostranstvu, produžetak školske godine može predstavljati ozbiljan problem, jer strani fakulteti ne prilagođavaju svoje rokove.
Sve u svemu, trenutna situacija u obrazovanju zahteva hitno rešavanje kako bi se omogućilo učenicima da steknu neophodna znanja i veštine pre završetka školske godine. Ministarka Đukić Dejanović pozvala je na hitno uspostavljanje redovnog procesa rada i izradu planova za nadoknadu časova, naglašavajući da je obrazovanje pravo svakog deteta. U ovom kontekstu, svi akteri u obrazovanju, od ministra do direktora škola, ističu potrebu za zajedničkim radom i brzim rešenjima kako bi se učenici što pre vratili u školske klupe.
Markov dodaje da će nadoknada časova, iako može izgledati kao rešenje, možda na kraju biti samo formalnost koja neće omogućiti učenicima da zaista savladaju propušteno gradivo. U tom smislu, važno je da se situacija brzo razjasni i omogući učenicima da završe školsku godinu bez dodatnih komplikacija.
