Vađenje krvi je važan korak u dijagnostici i praćenju zdravlja pacijenata. Različiti laboratoriji mogu imati različite rezultate zbog upotrebe različitih reagenasa, ali većina bolnica insistira na ponovnom vadjenju krvi i prepoznavanju samo svojih rezultata. Hematolozi preporučuju da se krvna slika provjerava jednom godišnje, osim u slučaju tegoba ili kroničnih bolesti, kada će se analize ponavljati češće. Različite vrednosti rezultata mogu biti posledica nekoliko faktora, a najvažnije je obratiti pažnju na hemoglobin, leukocite i trombocite. Ishrana može uticati na biohemijske parametre, ali neće promeniti krvnu sliku. Važno je da se analize uzimaju ozbiljno i da se pacijent sagleda u celini, bez oslanjanja na „doktora Gugla“.

Profesor dr. Andrija Bogdanović, internista hematologije iz KCS-a, ističe važnost redovne provere krvne slike. On objašnjava da postoji mnogo razloga zašto se pacijentima savetuje da ponovo urade analize kod drugog laboratorija ili bolnice, iako se rezultati mogu razlikovati. Po njegovim rečima, krvna slika može varirati iz dana u dan, posebno kod ozbiljno bolesnih pacijenata koji su na hemoterapiji ili leže u bolnici.

Bogdanović naglašava da je važno obratiti pažnju na tri osnovne vrednosti: hemoglobin, leukocite i trombocite. On ističe da pravilna interpretacija rezultata zahteva pažljivo vođenje pacijenta i razmatranje svih mogućih faktora koji mogu uticati na krvne parametre.

Kada je u pitanju ishrana, profesor napominje da ona može uticati na biohemijske parametre, ali neće promeniti krvnu sliku. Na primer, šećer se mora proveravati na prazan stomak, dok se rezultati standardnih analiza mogu pokazati kao normalni ako pacijent ima normalan nivo šećera, funkcionalne jetre i bubrega, i normalnu regulaciju elektrolita.

Važno je da se pacijenti ne oslanjaju na samodijagnozu pretrage na internetu, jer to može dovesti do zabrinutosti ili nepotrebnog straha. Profesor Bogdanović ističe da je važno pridržavati se preporuka stručnjaka i redovno kontrolisati zdravlje, kako bi se na vreme otkrile eventualne promene u organizmu. Uz to, važno je sarađivati sa lekarima i pratiti njihove upute u vezi sa laboratorijskim analizama i tumačenjem rezultata.

U zemljama zapadne Evrope, poput Austrije i Nemačke, redovni sistematski pregledi su obavezni kao deo zdravstvenog osiguranja. Lekari pregledaju rezultate analiza i na osnovu njih produžuju polisu osiguranja za narednu godinu. Ovakav pristup trenutno nije prisutan u našoj zemlji, ali bi mogao biti koristan za pacijente starije od 45 godina koji imaju određene zdravstvene probleme ili rizike.

U zaključku, važno je redovno pratiti zdravstveno stanje kroz laboratorijske analize, ali isto tako i pridržavati se saveta stručnjaka, sarađivati sa lekarima i ne oslanjati se na samodijagnozu preko interneta. Sve ovo zajedno doprinosi očuvanju zdravlja i pravovremenoj dijagnostici eventualnih zdravstvenih problema.