Svetski dan hrane se obeležava 16. oktobra svake godine, u znak sećanja na dan kada je osnovana Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) 1945. godine. Ovogodišnji slogan je „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan“
U Srbiji se Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine, a Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je smernice građanima o zdravoj ishrani i njenoj važnosti. Prema podacima iz ovog instituta, svake godine 600 miliona ljudi oboli, a 420 hiljada izgubi život zbog konzumiranja zdravstveno neispravne hrane.
Hrana je osnovna ljudska potreba i pravo definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Međutim, skoro 800 miliona ljudi širom sveta se suočava sa glađu zbog ratnih sukoba, nepovoljnih vremenskih uslova i siromaštva.
Nepravilna ishrana u vidu preskakanja obroka i konzumiranja hrane sa visokim energetskim, a niskim nutritivnim vrednostima, može dovesti do brojnih hroničnih nezaraznih bolesti kao što su prekomerna težina, povišen krvni pritisak, šećerna bolest i različite maligne bolesti.
Prema podacima Instituta, oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno. Gotovo tri milijarde ljudi u svetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i dece ima nedostatak vitamina i minerala.
Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupne količine hrane, dok se na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.
Klimatske promene imaju značajan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, posebno na male poljoprivredne proizvođače u seoskim domaćinstvima. U 2023. godini, u 20 zemalja u svetu, 135 miliona ljudi je gladovalo zbog ratnih sukoba.
Svetski dan hrane je prilika da se podigne svest o značaju zdrave ishrane, pristupačnosti hrane i osnovnim ljudskim pravima na hranu. Važno je raditi na smanjenju gladi i obezbeđivanju hrane za sve ljude širom sveta, kako bi imali bolji život i bolju budućnost.
