Plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana uključujući Srbiju donosi finansijsku podršku od šest milijardi evra. U zamenu za ove sredstva, zemlje trebaju usvojiti reformsku agendu koja obuhvaća spisak i redosled reformi koje će biti sprovedene. U Srbiji je ova agenda već pripremljena i trenutno se nalazi u fazi unutrašnjih konsultacija u Evropskoj komisiji.

Finansijska podrška će zavisiti od uspešne implementacije reformi, a sredstva će se isplaćivati dva puta godišnje na osnovu verifikacije Komisije. Uslovi za isplate su postavljeni u reformskoj agendi i uključuju poštovanje demokratskih mehanizama, slobodne izbore, medijski pluralizam, nezavisnost sudstva i vladavinu prava. Dodatni preduslov za Beograd i Prištinu je normalizacija odnosa.

Od ukupne sume od šest milijardi evra, dve milijarde će biti direktno uplaćene u budžet zemalja, dok će četiri biti u obliku zajmova. Procenjuje se da bi Srbija mogla dobiti oko milijardu i 630 miliona evra. Nacionalni konvent o EU, zajedno sa civilnim sektorom, dugi niz godina zagovara i ubrzava reforme u procesu pridruživanja.

Srbija je započela put ka članstvu u EU 2012. godine, a zvanični pregovori su počeli 2014. Otvorena su ključna poglavlja 23, 24 i 35, koja se odnose na pravosuđe, prava, pravdu, slobodu i bezbednost, kao i odnose sa Kosovom. Reformske procese zahtevaju i klasteri koji omogućavaju preciznije praćenje napretka.

Zastoj u pregovorima postoji od 2019. godine, s obzirom na blokade u Savetu EU i zahteve određenih članica zbog spornih pitanja. Kako bi zemlje Zapadnog Balkana mogle pristupiti evropskim integracijama i dobiti finansijsku podršku, neophodno je sprovođenje reformi prema uslovima postavljenim u reformskoj agendi.