Koliko tinejdžeri piju u Srbiji i Evropi, otkriveni zabrinjavajući podaci, u ovoj zemlji najgore

Nebojša Novaković avatar

U istraživanju provedenom u 2019. godini u Evropskoj uniji je u proseku više od trećine adolescenata imalo epizode teškog opijanja najmanje jednom u trideset dana, dok isto priznaje samo 18,7 posto odraslih. Nedavni incident u kojem se tridesetero dece otrovalo od alkohola na jednoj zabavi, od kojih je dvanaestoro bilo mlađe od 15 godina, postavlja pitanje o tome kako su maloletnici došli do alkohola i da li je opijanje postalo normalno u današnjem društvu.

Prvi kontakt mladih sa alkoholom dešava se već u ranoj mladosti, najčešće od strane roditelja koji im ponude alkoholna pića, čime nehotice daju primer da je česta konzumacija alkohola prihvatljiva. Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Batut“ u Srbiji, oko 50 posto mladih povremeno pije alkoholna pića, a 20 posto se povremeno opija. Prvo pijanstvo doživljavaju već sa 13 godina, a znaci zavisnosti se javljaju oko 21. Većina lečenih alkoholičara u Beogradu su mladi do 30 godina.

U Evropi se najviše mladih opija u Danskoj, dok su najmanje epizode teškog opijanja zabeležene na Islandu, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj. Razlozi za visoku stopu opijanja mladih u Danskoj mogu biti raniji pristup alkoholu u toj zemlji i manje stroge policijske kontrole. U nekim zemljama, poput Danske, šesnaestogodišnjaci mogu da kupe pivo i vino, dok je u drugim zemljama starosna granica za konzumaciju alkohola 18 godina.

Rodne razlike u konzumaciji alkohola pokazuju da muškarci češće nego žene imaju epizode teškog opijanja. Međutim, u adolescenata u Evropskoj uniji više dečaka nego devojčica se preteruje u alkoholu. Studije ukazuju da rodne razlike u konzumaciji alkohola kod odraslih mogu biti povezane sa kulturološkim očekivanjima i tradicionalnim rodno ulogama.

Iako se broj mladih koji se opijaju postepeno smanjuje, opijanje u mladosti i dalje može dovesti do češće konzumacije alkohola u kasnijem životu. Teško opijanje adolescenata povezano je sa raznim štetnim posledicama poput povreda, saobraćajnih nesreća, lošeg uspeha u školi i društvene isključenosti.

Razlozi za opadanje konzumacije alkohola među mladima uključuju tehnološki napredak, društvene norme, porodične relacije i trendove u zdravlju i fitnesu. Opijanje mladih može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje, pa je važno da se ovo pitanje adresira i da se preduzmu adekvatne mere kako bi se smanjile štetne posledice prekomerne konzumacije alkohola među mladima.

Nebojša Novaković avatar