Trešnje su voće koje je bogato vitaminima A, B1, B2, B3, B6, C i K, kao i mineralima poput kalijuma, kalcijuma, željeza, bakra, mangana, magnezijuma, fosfora i cinka. Osim toga, trešnje sadrže dijetalna vlakna, celulozu, pektin, organske kiseline poput jabučne, limunske i vinske, te određene proteine i ugljene hidrate. Njihova crvena boja dolazi od antocijanina i drugih fenolnih materija s antioksidativnim svojstvima.

Preterivanje u konzumiranju trešanja može imati laksativni učinak i izazvati probavne smetnje. Preporučena dnevna doza je oko 150 grama, što je otprilike 20 trešanja. Levuloza, šećer s niskim glikemijskim indeksom koji se polako apsorbuje u telu, čini trešnje pogodnim za dijabetičare. Antocijanini i proantocijanidini u trešnjama imaju analgetička, protuupalna svojstva te pomažu u ublažavanju simptoma artritisa, astme i alergija.

Osim toga, trešnje pomažu u podsticanju proizvodnje kolagena, smanjuju upale i grčeve u mišićima, što je korisno za sportiste koji mogu osetiti olakšanje od bolova nakon intenzivnih aktivnosti poput trčanja. Trešnje se mogu konzumirati sveže, ali takođe su odlične za pripremu sokova, sladoleda, voćnih salata i osvježavajućih kolača.

Važno je ne preterivati s konzumacijom trešanja kako bi se izbegle negativne posledice poput probavnih smetnji. Umerenost je ključna kada je u pitanju konzumiranje ovog voća bogatog hranljivim sastojcima. Preporučena dnevna doza od otprilike 150 grama pružiće organizmu sve potrebne vitamine i minerale bez uzrokovanja neželjenih efekata.

Ukratko, trešnje su izuzetno hranljivo voće koje nudi brojne zdravstvene beneficije kao što su antioksidativno delovanje, ublažavanje simptoma artritisa, astme i alergija, podsticanje proizvodnje kolagena te smanjenje upala i bolova u mišićima. Važno je konzumirati trešnje umjereno kako bi se izbegle negativne posledice prekomerne konzumacije. Dodavanje ovog voća u ishranu može doprineti poboljšanju zdravlja i dobrobiti organizma.