Konačna vremenska prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za leto 2024. godine donosi loše vesti – pred nama je pakleno leto sa toplotnim talasima i do čak 60 tropskih dana. Direktor RHMZ-a, prof. dr Jugoslav Nikolić, objavio je prognozu na osnovu poslednjih rezultata numeričkih klimatskih modela za sezonsku prognozu vremena. Prema njegovim rečima, očekuje nas toplo leto sa prosečnom količinom padavina.

Nikolić je istakao da se očekuje da temperatura vazduha od juna do avgusta bude iznad višegodišnjeg proseka, sa odstupanjem do plus 2 stepena. Srednje letnje temperature vazduha se očekuju u intervalu od 21 do 25 stepeni Celzijusovih u nižim predelima, dok će u planinskim predelima biti od 13 do 18 stepeni. Broj tropskih dana se očekuje da bude u intervalu od 35 do 60, pri čemu se tropski dan definiše kao dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 30 i više stepeni.

Postoji mogućnost pojave toplotnih talasa tokom jula i avgusta, dok se količina padavina očekuje da bude u domenu višegodišnjeg proseka. Rekordna temperatura od 44,9 stepeni u Smederevskoj Palanci izmerena je 2007. godine, ali to leto nije bilo najtoplije u istoriji merenja. Najtoplije leto zabeleženo je 2012. godine, a slede ga leta iz 2017, 2022 i 2003. godine.

Klimatolog Goran Pejanović upozorava da visoke temperature i povećana vlažnost iznuruju organizam, a klimatske promene dovode do povećanja sadržaja vodene pare u vazduhu. Uz veliku temperaturu i povećanu vlažnost, organizam se dodatno napreže. Primera radi, ako je temperatura 30 stepeni i vlaga 50 odsto, efektivna temperatura može biti veća i teže reagujemo na takve uslove.

Opasnost toplotnih talasa potvrđuju i podaci iz Francuske 2003. godine, kada su visoke temperature izazvale preko 50.000 smrtnih slučajeva. Problem klimatskih promena i globalnog zagrevanja postaje sve veći jer se očekuje da ovakvi ekstremni uslovi postanu sve učestaliji.

Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, važno je da građani budu spremni na ekstremne vremenske uslove, preduzimajući neophodne mere zaštite i prilagođavanja. Postavljanje klima uređaja, nošenje lagane odeće i unošenje dovoljne količine tečnosti mogu pomoći u borbi sa visokim temperaturama. Takođe, važno je izbegavati izlaganje suncu u najtoplijem delu dana i potražiti hladovinu ako je moguće.

Nadležne institucije i organizacije mogu preduzeti preventivne mere kako bi se smanjile posledice toplotnih talasa, kao što su osiguravanje dostupnosti sveže vode, otvaranje klimatizovanih prostorija za građane bez adekvatne zaštite od vrućine, kao i pružanje medicinske pomoći u slučaju potrebe.

Važno je da se celo društvo angažuje u borbi protiv negativnih efekata klimatskih promena, kako bismo sačuvali životnu sredinu i obezbedili sigurniju budućnost za sve građane. Povećana svest o značaju očuvanja prirode i prilagođavanju ekstremnim vremenskim uslovima može doprineti efikasnijem reagovanju i prevenciji štetnih posledica.