Posetioci jezera Komo u Italiji sada mogu poneti kući više od uobičajenog suvenira – konzervu sa lokalnim vazduhom! Ovaj neobičan proizvod, koji sadrži 21 odsto kiseonika i male procente argona, ugljen-dioksida, azota i neona, navodno dolazi direktno s obale čuvenog jezera. Iza ovog projekta stoji marketinška agencija, a ideja je, prema rečima Danijela Abagnejla, da se turistima omogući da „ponesu vazduh iz jezera bilo gde u svet“.
Iako zvuči kao običan marketinški trik, konzervirani vazduh nije novitet. Priča o ovom neobičnom suveniru datira još od 20. veka, kada je Italijan Gennaro Ćaravolo prodavao konzerve „Napuljskog vazduha“. Njegov proizvod je predstavljao alegoriju italijanske snalažljivosti i kreativnosti, a njegove konzerve postale su simbolične za napuljsku „cazzimmu“ – umetnost snalaženja.
Danas se konzervirani vazduh prodaje širom sveta, od švajcarskih planina do ostrva Man. Cena ovih konzervi može dostići čak 10 evra, a svaka ima svoje karakteristike i opise – od „lečenja nostalgije“ do „opijajućeg vazduha“ sa Altaja u Kini.
Neke kompanije koriste konzervirani vazduh za podizanje svesti o zagađenju. Na primer, britanska kompanija Aethaer nudi vazduh iz područja sa izuzetnom prirodnom lepotom i sav prihod ulaže u izradu maski za disanje. Sa druge strane, kanadska kompanija prodaje svež vazduh iz Kanade i Švajcarske stanovnicima Kine i Indije, gde je kvalitet vazduha ugrožen, pružajući 160 udisaja po konzervi.
Naučnici ističu da flaširani vazduh ima minimalne zdravstvene koristi, ali kao suvenir – postao je simbol humora i ekstravagancije. Iako ne pruža opipljive koristi, turisti ga kupuju kao jedinstvenu uspomenu, podsetnik na mesta koja su posetili, ili čak kao poklon sa dozom ironije.
Posetioci jezera Komo u Italiji sada mogu poneti kući više od uobičajenog suvenira – konzervu sa lokalnim vazduhom! Ovaj neobičan proizvod, koji sadrži 21 odsto kiseonika i male procente argona, ugljen-dioksida, azota i neona, navodno dolazi direktno s obale čuvenog jezera. Iza ovog projekta stoji marketinška agencija, a ideja je, prema rečima Danijela Abagnejla, da se turistima omogući da „ponesu vazduh iz jezera bilo gde u svet“.
Iako zvuči kao običan marketinški trik, konzervirani vazduh nije novitet. Priča o ovom neobičnom suveniru datira još od 20. veka, kada je Italijan Gennaro Ćaravolo prodavao konzerve „Napuljskog vazduha“. Njegov proizvod je predstavljao alegoriju italijanske snalažljivosti i kreativnosti, a njegove konzerve postale su simbolične za napuljsku „cazzimmu“ – umetnost snalaženja.
Danas se konzervirani vazduh prodaje širom sveta, od švajcarskih planina do ostrva Man. Cena ovih konzervi može dostići čak 10 evra, a svaka ima svoje karakteristike i opise – od „lečenja nostalgije“ do „opijajućeg vazduha“ sa Altaja u Kini.
Neke kompanije koriste konzervirani vazduh za podizanje svesti o zagađenju. Na primer, britanska kompanija Aethaer nudi vazduh iz područja sa izuzetnom prirodnom lepotom i sav prihod ulaže u izradu maski za disanje. Sa druge strane, kanadska kompanija prodaje svež vazduh iz Kanade i Švajcarske stanovnicima Kine i Indije, gde je kvalitet vazduha ugrožen, pružajući 160 udisaja po konzervi.
Naučnici ističu da flaširani vazduh ima minimalne zdravstvene koristi, ali kao suvenir – postao je simbol humora i ekstravagancije. Iako ne pruža opipljive koristi, turisti ga kupuju kao jedinstvenu uspomenu, podsetnik na mesta koja su posetili, ili čak kao poklon sa dozom ironije.
