Mikrobilje, ili mikrozelenje, postaje sve popularnije u svetu ishrane zbog svojih brojnih zdravstvenih koristi i jednostavne pripreme. Nataša Jovanović, nutricionista i stručnjak za ishranu, ističe da se mikrobilje može lako uvrstiti u svakodnevnu ishranu, što može doprineti poboljšanju opšteg zdravlja.
Mikrobilje su mladi izdanci biljaka koji se beru neposredno nakon što su razvili prve listove. Ove biljke su bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima, a njihova nutritivna vrednost može biti mnogo veća od zrelih biljaka. Na primer, mikrobilje brokule može sadržati čak 50 puta više vitamina C nego zrela brokula. Osim toga, ona su izvor vlakana, što ih čini odličnim izborom za zdravu ishranu.
Jedan od načina na koji možemo uvrstiti mikrobilje u ishranu je dodavanje u salate. Nataša preporučuje korišćenje raznih vrsta mikrobilja, kao što su rukola, grašak ili suncokret, kao osnovu za salate. Ova mikrobilja ne samo da dodaju ukus, već i čine obrok vizuelno privlačnijim i hranljivijim. Na primer, salata od rukole sa mikrobiljem suncokreta i cherry paradajzom može biti savršen obrok za ručak.
Mikrobilje se takođe može koristiti kao dodatak sendvičima i tortiljama. Dodavanjem mikrobilja u sendviče, možemo poboljšati ukus i nutritivnu vrednost. Na primer, sendvič sa avokadom, paradajzom i mikrobiljem graška može biti hranljiv i ukusan obrok, idealan za užinu ili laganu večeru.
Pored toga, mikrobilje se može koristiti i u pripremi supe i čorbi. Dodavanje mikrobilja na kraju kuvanja može obogatiti ukus supe i povećati njen nutritivni sadržaj. Nataša preporučuje da se mikrobilje dodaju u tople obroke neposredno pre posluživanja, kako bi se očuvala njihova svežina i hranljive materije.
Jedan od najpopularnijih načina za konzumaciju mikrobilja je kroz smoothije. Uzimanje mikrobilja u kombinaciji sa voćem i povrćem može stvoriti ukusne napitke bogate vitaminima. Na primer, smoothie od spanaća, banane i mikrobilja može biti odličan način za započinjanje dana. Ovaj napitak je bogat gvožđem, vitaminom C i antioksidansima, što ga čini savršenim za energičan početak dana.
Mikrobilje je moguće i uzgajati kod kuće, što može biti zabavno i edukativno iskustvo. Jovanović objašnjava da se mikrobilje lako uzgaja u saksijama ili na prozoru, čak i u malim stanovima. Postoji mnogo vrsta mikrobilja koje se mogu gajiti, poput peršuna, bosiljka i kisele repe. Uzgajanjem mikrobilja kod kuće, osim što dobijate sveže sastojke, možete biti sigurni da su bez pesticida i hemikalija.
Važno je napomenuti da mikrobilje treba konzumirati sveže kako bi se očuvale sve njihove hranljive vrednosti. Jovanović savetuje da se mikrobilje čuva u frižideru i koristi u roku od nekoliko dana nakon kupovine ili berbe. Takođe, pre konzumacije, preporučuje se da se mikrobilje dobro opere kako bi se uklonile eventualne nečistoće.
Uvođenjem mikrobilja u svakodnevnu ishranu, možemo značajno poboljšati zdravlje i blagostanje. Osim što su hranljiva, mikrobilja dodaju različite ukuse i teksture jelima, čineći ih zanimljivijim i ukusnijim. Stoga, sledeći put kada planirate obrok, razmislite o tome kako možete uključiti mikrobilje i iskoristiti sve njihove prednosti.
U zaključku, mikrobilje predstavlja jednostavan i efikasan način za poboljšanje ishrane, a sa savetima Nataše Jovanović, lako ih je uvrstiti u svakodnevni jelovnik. Bilo da se radi o salatama, sendvičima ili čak smoothijima, mikrobilje donosi svežinu i zdravlje na tanjir.
