„Ne vidim buducnost ucenja na daljinu“, „vecina ucenika i roditelja nije zadovoljna nastavom na daljinu, te ne bih zelela da uopste prelazimo na takvu vrstu rada“, „nastava je ziv proces“. Ove izjave su deo rezultata istrazivanja koje je sproveo Zavod za unapredjivanje obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, a koje jasno ukazuju na to da nastavnici smatraju da onlajn nastava treba ostati u proslosti.
Kombinovana nastava u Srbiji trajala je skoro dve godine zbog pandemije korona virusa, a taj period je posebno pogodio dve osetljive grupe ucenika – one koji su prelazili iz osnovne u srednju skolu, i nove nastavnike i drugove koje su upoznali preko Viber grupa. Posledice ovog oblika nastave su se pokazale na maloj maturi i prijemnim ispitima za fakultete, gde su cak i ucenici sa odlicnim uspehom, pa i vukovci, doživeli neuspehe.
Postavlja se pitanje koliko je onlajn nastava uticala na znanje ucenika i njihove rezultate na zavrsnim i prijemnim ispitima. Darko Eger, predsednik Aktiva direktora skola Novog Beograda, smatra da je pandemija pogoršala rezultate kod onih ucenika koji su već imali sklonost ka slabijem uspehu. Međutim, naglašava da je kod onih koji su se trudili i spremali za takmičenja, uticaj bio manji. Negativan efekat onlajn nastave najviše se ogledao u sistematizaciji gradiva, jer je teško uklopiti novo gradivo u već postojeće znanje bez organizovane nastave.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola takođe ističe da je učenje kod kuće za računarom daleko od onog u učionici. On primećuje da su se roditelji često angažovali kako bi pomogli deci da dobiju bolje ocene, što je dodatno uticalo na kvalitet učenja. Učenici u specijalizovanim odeljenjima gimnazija i srednjih stručnih škola su naročito osetili negativan uticaj, što se odrazilo na njihove rezultate na prijemnim ispitima.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatra da ne smemo koristiti pandemiju kao izgovor za lošije rezultate. Prema njegovim rečima, svako učenik treba da se angažuje i uloži dodatni trud da prevaziđe probleme s kojima se suočilo društvo. On naglašava da čak i učenici koji su postigli visoke ocene u prethodnim razredima moraju imati odgovarajuće znanje da polože prijemni ispit.
Borko Petrović, profesor engleskog jezika i najbolji edukator na svetu, ukazuje na to da su poslednje generacije srednjoškolaca došle sa nikad manjim brojem poena na završnom ispitu. On ističe da su se manjkavosti u znanju otkrile već na prvoj sednici tromesečja, što je dovelo do potrebe za prilagođavanjem nastavnog plana i programa. Petrović smatra da su sniženi kriterijumi i veće ocene samo pogoršali situaciju, stvarajući iluziju o znanju.
Na kraju, on naglašava da treba reći istinu o stanju u obrazovanju i da je vreme da se prestane sa snižavanjem kriterijuma. Učenici i roditelji treba da budu svesni realnosti, umesto da se zadovoljavaju lažnim uspehom. Učenje u učionici, uz prisustvo nastavnika, ne može se zameniti onlajn nastanjem, jer bez adekvatnog vođenja i podrške, obrazovni sistem će biti ugrožen. Lekcija koju smo svi naučili tokom pandemije je da je tehnologija korisna, ali ne može zameniti lični pristup i interakciju u obrazovanju.
