Berze širom Evrope i Azije pale su u ponedjeljak zbog straha da američka ekonomija usporava. FTSE 100 indeks u Londonu je pao za 2,3%, dok je Euronext 100 pao za 3,5%. Japanski Nikkei 225 je pao za 12,4%, najveći pad u istoriji, zbog loših cifara o zapošljavanju u SAD. Banka Japana je povećala kamatne stope, što je ojačalo jen u odnosu na dolar i povećalo cene akcija u Tokiju. Berze u Tajvanu, Južnoj Koreji, Indiji, Australiji, Hongkongu i Šangaju takođe su pale.

Slabiji ekonomski pokazatelji u SAD, zajedno sa zadržavanjem kamatnih stopa od strane FED-a i razočaravajućim finansijskim rezultatima kompanija poput „Amazona“ i „Intela“, uzrokovali su pad berzi. Službeni podaci o zapošljavanju pokazali su dodavanje samo 114.000 radnih mesta u julu, ispod očekivanja, uz porast stope nezaposlenosti.

Berze i u Evropi su otvorene s padom indeksa, posebno izraženim u Istanbulu, Budimpešti, i Moskvi. Kriptovalute su također pale, sa bitkoinom na najnižem nivou od februara ove godine. Akcije u Njujorku su pale nakon razočaravajućih podataka o zapošljavanju u petak, izazivajući strahove da bi dugotrajni rast zapošljavanja u SAD mogao biti ugrožen.

Visoki troškovi zaduživanja i nagađanja oko gubitka zamaha rasta cena akcija su također uzrokovali zabrinutost na berzama. Neki smatraju da politički faktori, poput predsedničkih izbora u novembru, igraju ulogu u padu. Pristalice Donalda Trampa tvrde da postoji veza između ekonomske situacije i politike, iako ta veza nije jasno definisana.

Niz komentara na društvenim mrežama ukazuje na sumnju u veze između političkih događaja i ekonomskih kretanja. Četiri godine ranije, korona je bila jedan od ključnih faktora, a sada se spekuliše o novom „velikom događaju“ u demokratskoj kuhinji. Stoga, postojanje političkih uticaja na ekonomska kretanja ostaje tema rasprave među stručnjacima i javnošću.