Vladimir Iljič Lenjin, jedan od najznačajnijih figura u modernoj istoriji, rođen je 22. aprila 1870. godine. Njegova uloga u stvaranju Sovjetskog Saveza i vođenju boljševičke revolucije 1917. godine ostavila je dubok trag na tokove globalne politike i društvene promene. Lenjin je bio lider koji je usmerio Rusiju ka komunističkom društvu, a njegov uticaj se oseća i danas.
Oktobarska revolucija, koja se odigrala u novembru 1917. godine po gregorijanskom kalendaru (octobarski po julijanskom), bila je ključni trenutak u ruskoj istoriji. Revolucija je sprovedena uz aktivno vođenje Lav Trockog, koji je igrao ključnu ulogu u organizaciji boljševika. Ova politička promena dovela je do svrgavanja Privremene vlade koja je uspostavljena nakon Februarske revolucije iste godine.
Uoči izbora koji su se održali u novembru 1917. godine, boljševici su se osećali sigurnima u svoju popularnost. Međutim, rezultati su pokazali da su dobili samo oko 24% glasova, što je bilo znatno manje od očekivanog. U urbanim sredinama, poput Moskve, njihova podrška je bila veća, čak i do 47%. Takođe, boljševici su uživali veliku podršku među vojnicima, koji su se u tom trenutku bojali upućivanja na front. Ova podrška od strane vojnika bila je ključna za uspeh Oktobarske revolucije, jer su vojnici bili glavni oslonac boljševika tokom prevrata u Petrogradu.
Jedan od ključnih faktora koji su uticali na uspeh boljševika bio je njihov slogan „Mir, zemlja, hleb“. Ova tri zahteva su bila usmerena ka vojnicima, seljacima i radnicima, koji su se suočavali sa teškim uslovima života u vreme rata i ekonomske krize. Boljševici su uspeli da privuku široke slojeve društva obećanjima o boljem životu i pravima radnika.
Nakon što su preuzeli vlast, boljševici su se suočili sa brojnim izazovima. Unutrašnji sukobi, kao što je građanski rat koji je usledio, dodatno su otežali situaciju. Lenjin i njegovi sledbenici morali su da brane novostvoreni režim od raznih protivnika, uključujući i bivše monarhiste, socijaliste i druge frakcije koje su se protivile njihovoj vlasti.
S vremenom, Lenjin je implementirao niz politika koje su imale za cilj konsolidaciju vlasti i stabilizaciju zemlje. Među njima je bila i politika „Nove ekonomske politike“ (NEP), koja je uvedena 1921. godine. NEP je omogućila određene elemente tržišne ekonomije, kako bi se podstakla proizvodnja i osigurao opstanak režima. Ova politika je bila odgovor na krizu koja je nastala nakon građanskog rata i gladovanja koje je usledilo.
Lenjinova ostavština je i dalje predmet debata i istraživanja. Mnogi istoričari i analitičari raspravljaju o njegovom nasleđu, kako u pozitivnom, tako i u negativnom svetlu. Na jednoj strani, Lenjin je bio ključna figura u borbi za radnička prava i borbi protiv imperijalizma. S druge strane, njegov režim je bio odgovoran za represiju i kršenje ljudskih prava, što je postavilo temelje za autoritarnu vlast koja je usledila pod Staljinom.
S obzirom na sve to, Lenjin ostaje kontroverzna figura. Njegova ideologija i prakse su uticale na mnoge zemlje širom sveta, a njegovo ime se često koristi u političkim diskusijama o socijalizmu, komunizmu i autoritarnim režimima. Bez obzira na to kako ga posmatrali, njegov uticaj na istoriju 20. veka je neosporan, a njegova ideja o „proleterskoj revoluciji“ ostaje tema koja se proučava i danas.
Lenjinov život i delo podsećaju nas na kompleksnost društvenih promena i političkih previranja, kao i na snagu ideologija koje oblikuju svet u kojem živimo.
