Lenka Dunđerski, najmlađa kćerka Lazara Dunđerskog, upoznala je proslavljenog pesnika Lazu Kostića u dvorcu u Čelarevu 1891. godine. Iako je bila u dvadeset prvoj, a on već u pedesetoj, njihova ljubav je planula. Međutim, protiv njih su bili roditelji, prijatelji, crkva i celokupna javnost. Lenka je odbijala prosce redom kako bi bila sa svojim Lazom. Kada su Lenku i Lazu kumovi Dunđerskih prevenčali, ona je preminula u Beču na dan svog 25. rođendana.

Zvanična verzija smrti bila je tifus, ali postoji verovanje da je Lenka izvršila samoubistvo. Spekulisalo se o sepse nakon neuspešnog abortusa ili prelomu srca od tuge. Nikakva obdukcija nije obavljena, a Lenka je sahranjena u Srbobranu. Laza Kostić je saznao za Lenkinu smrt na putovanju u Veneciji, gde je pronašao utehu u crkvi Santa Maria della Salute. Tamo je počeo da piše stihove najlepše ljubavne pesme ikada napisane u nas. Pesmu je objavio godinu dana pre svoje smrti, nakon 15 godina rada na njoj.