Ovih dana, kiša i vlažno vreme u Beogradu stvorili su idealne uslove za povećan broj krpelja, a čak 20 odsto njih je inficirano bakterijom koja može izazvati lajmsku bolest. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju navodi da se u ovom periodu beleži veći broj krpelja, posebno na popularnim izletištima poput Ade Ciganlije, Avale, Topčidera, i Košutnjaka. Analizom uzoraka sa ovih lokacija, potvrđeno je prisustvo zaraženih krpelja.

Krpelji se mogu naći na različitim mestima, a tamo gde je veća brojnost krpelja, veći je i broj zaraženih. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju je utvrdio da postoji veza između broja zaraženih krpelja i lokaliteta sa visokom populacijom glodara, koji su rezervoari bakterije. U Beogradu, povećana brojnost krpelja primećena je na mestima sa velikim brojem ljudi i domaćih životinja, kao što su Ada Ciganlija, Avala, Topčider, i Košutnjak.

Oko 20 odsto testiranih krpelja je zaraženo bakterijom, a potrebno je oko 48 sati da zaražen krpelj prenese bakteriju u telo čoveka. Građani koji sumnjaju da su imali kontakt sa krpeljem mogu doneti uzorke na analizu u laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kako bi utvrdili da li je krpelj zaražen.

Preventivne mere u borbi protiv krpelja uključuju adekvatnu odeću i korišćenje repelenata prilikom boravka u prirodi. Takođe, preporučuje se pregled celog tela po povratku iz prirode, kao i tuširanje sa dosta šampona kako bi se krpelji uklonili sa tela. U slučaju uboda, krpelj treba ukloniti pincetom i pratiti mesto uboda nekoliko dana. Ukoliko se pojave simptomi poput crvenila oko mesta uboda, potrebno je javiti se nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju takođe pruža mogućnost testiranja na lajmsku bolest o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u većem broju zdravstvenih ustanova širom Srbije. Važno je da građani budu svesni rizika od krpelja i preduzmu neophodne korake kako bi se zaštitili od mogućih infekcija.