Film „Zona interesa“ osvojila je dva Oskara i razlikuje se dosta od ostalih filmskih priča, jer se u njemu zločin ne vidi, ali se čuje. Priča o najvećoj ljudskoj brutalnosti Drugog svetskog rata, stvarala se 10 godina. Film o Holokaustu je predstavila prikaz, najveće brutalnosti u ljudskoj istoriji. Postavlja se pitanje, zbog čega ovakva vrsta ostvarenja često osvajaju najprestižnije filmske nagrade poput Oskara? Da li je zlo ukorenjeno u čoveku? Da li se čovek sa tim rađa ili vremenom postaje takav?

Na ova pitanja, odgovore u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 odgovorio je naš slavni reditelj – Lordan Zafranović.
– Tema logora danas je otvorena, posebno kada je u pitanju Jasenovac. O logorima u Evropi je napravljeno mnogo izvanrednih filmova. Prošlo je 80 godine od tog užasa i dovoljno vremena da se to zlo, prikaže u svojoj veličanstvenosti. Zlo je nešto što mene kao filmaša interesuje, pre svega da li su ti moji dobri susedi spremni kada dođe do situacije da krenu, da li oni kreću u to zlo, pojedinačno ili masovno. Posebno ovde na Balkanu, u našem novom filmu „Djeca Kozare“ postoji dijalog u kojem se kaže: „Švabi je bilo dobro, jer pritisnu dugme i zapali peć i odu hiljade ljudi, a ovde se sve radi ručno, nožem“. U tome je razlika između nemačke masovne likvidacije i onoga što se događalo u Jasenovcu. Postoji ogromna razlika i u estetici – kaže Lordan.

On otkriva kako mu se dopada estetika u filmu „Zona interesa“.
– Već viđeno, ja to zovem rumunskom estetikom. Rumuni su oslobodili kadar tako što snimaju dijalog iz daljine, držeći kameru vrlo daleko, oko 50 metara, dok se unutar tog kadra dešavaju razne stvari. To su uglavnom dugi kadrovi, pušteni da se prenese gotovo u realnom vremenu. Taj film je bio upravo pogodan za to, estetika je tačno pogođena za takvu vrstu filma, da prikaže jedan miran i idiličan život, dok se iza zida odvija jedan od najvećih užasa koje je svet u istoriji imao, a to je taj logor smrti. To je samo po sebi bilo predodređeno za takvu vrstu estetike. Naravno, naš film je nešto potpuno drugo – dodaje.

Nakon filma „Zona interesa“, Bridžit Hes, kćerka komandanta Aušvica, izjavila je u jednom intervjuu kako je Rudolf Hes bio divan otac. Istakla je da je on bio primoran na svoje postupke, jer su mu pretili zbog toga. Kako je navela, bio je jedan od mnogih esesovaca, i da je on odbio, neko bi drugo učinio isto. Postavlja se pitanje: da li smo kao društvo oprostili ovoj porodici?
– Oprosta nema, jer je to zlo toliko veliko da prevazilazi bilo koji ljudski razgovor o tome, prelazi sve moguće granice. Likvidacija kompletnih naroda i kompletne rase to je nešto strahovito i to po rasnom zakonu koji je otvorio mogućnost likvidacije čitavih naroda. To je nešto što je bilo u planu, država je to organizovala i ona je to sprovela. Kada dođe ta situacija da se uspostavi zakon za likvidaciju svega onoga što je nepoželjno, onda je otvoreno polje za ubijanje koliko god želite. U ljudskoj prirodi je zlo prisutno, ono se rađa sa rađanjem – dodaje on.

Na pitanje, do kojih odgovora je želeo da dođe filmom, naš proslavljeni reditelj kaže:
– U jednom trenutku kada sam se sreo sa tom količinom zla s koje je urađeno, odlučio sam da to stavim u funkciju, da koristimo kako bismo prikazali naše strahove od mogućnosti da se to ponovi. Radio sam prvo dokument i istraživao sam, odakle to dolazi. Pomagala mi je čitava grupa. Istraživači su mi donosili svedočanstva tog užasa, i na kraju se to širilo. Naravno, došlo je do usijanja i trebalo je napraviti igrani film. Došao sam do sopstvene katarze i postao sam žrtva svega toga, morao sam emigrirati zbog toga što su ustaše 1991. godine ponovo došle u Hrvatsku. Bio sam primoran napustiti zemlju jer mi je život bio ugrožen. Dakle, to je tema koja mene lično zanima. Zanima me jer je film pogodan za tu temu i naravno da će biti ljudi, koji će reći da sam preterao, ali mene to ne zanima, već me isključivo zanima da se film gleda – kaže Lordan Zafranović.