U nedavnom komentaru pod naslovom „Tišina“ u listu „Novosti“ primećeno je da niko iz pozorišne industrije nije reagovao na zabranu ulaska ekipi predstave „Knjiga o Milutinu“ i glumcu Nenadu Jezdiću na Kosovu i Metohiji. Ovo ćutanje je izraženije zbog činjenice da mnogi javni pojedinci brzo iznose svoja mišljenja na društvenim mrežama, bez potpune informacije. Solidarnost i jasni stavovi su retki u svetu koji često obiluje licemerjem. Nenad Jezdić smatra da je normalno putovati iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju i izvesti svoju monodramu, te da nije učinio ništa loše.

U tekstu se ističe da je važno podržati umetnike koji su suočeni sa zabranama i ograničenjima na slobodu izražavanja, a da je ovo trenutak kada je podrška kolega iz pozorišne branše od ključnog značaja. Međutim, čini se da je tišina prevladala u ovom slučaju, što je za neke neprimjereno s obzirom na ozbiljnost situacije. Jezdić ističe da se oseća loše kada ga brane osobe koje nije smatraju dostojnima, i da je zahvalan jedinom kolegi koji je javno stao u njegovu odbranu.

Ovaj slučaj podseća na prethodne napade na srpsko pozorište u Gračanici, koja su označena kao oružje vlade Republike Srbije u „novoj kolonizaciji Kosova“. U svetlu ovih dešavanja, važno je da umetnici i pozorišni radnici podrže svoje kolege i jasno se izjasne protiv kršenja ljudskih prava i slobode izražavanja. Očekuje se da će se javnost i dalje angažovati u ovom pitanju i pružiti podršku umetnicima koji su suočeni sa sličnim situacijama.