Najnovija najava iz Jermenije izazvala je pažnju širom sveta, ali ruske vlasti još uvek nisu dale zvaničan odgovor na tu vest. Prema izveštaju Associated Press-a, jermenski premijer Nikol Pašinjan najavio je da bi Jermenija mogla razmotriti mogućnost pristupanja Rusiji kao saveznik, ukoliko se situacija na Kavkazu pogorša.

Ova najava dolazi u trenutku kada su odnosi između Jermenije i Azerbejdžana veoma napeti, posebno zbog sukoba oko sporne regije Nagorno-Karabah. Rusija već ima vojnu bazu u Jermeniji i podržava jermensku vladu u ovom sporu, ali ova najava jasno pokazuje da postoji mogućnost da se savezništvo između ove dve zemlje dodatno učvrsti u budućnosti.

Iako ruske vlasti još uvek nisu komentarisale ovu najavu, mnogi analitičari tvrde da bi takav potez bio u skladu sa ruskim interesima na Kavkazu. Rusija već dugo vremena ima vojnu prisutnost u regionu i želi da zadrži svoj uticaj na ovom geopolitički važnom području. Pristupanje Jermenije kao saveznika bi moglo ojačati rusku poziciju na Kavkazu i omogućiti joj veći uticaj na buduće događaje u regionu.

Takođe, treba napomenuti da Jermenija nije jedina zemlja koja je pokazala interesovanje za saradnju sa Rusijom u poslednje vreme. Belorusija, koja je takođe u konfliktu sa svojim susedima, takođe je najavila mogućnost pristupanja Rusiji kao savezniku. Ove najave jasno ukazuju na to da Rusija nastavlja da gradi svoj uticaj i savezništva na globalnom nivou, u cilju zaštite svojih interesa i osiguravanja stabilnosti i bezbednosti u regionu.

U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije na Kavkazu i traži načine za rešavanje konflikta između Jermenije i Azerbejdžana. UN i Evropska unija su izrazile zabrinutost zbog eskalacije nasilja u ovom regionu i pozvale obe strane na prekid vatre i rešavanje sporova putem dijaloga.

Napetosti između Jermenije i Azerbejdžana postoje već decenijama, ali poslednjih godina su se ponovo pojačale, što je dovelo do izbijanja oružanih sukoba u Nagorno-Karabahu. Obe strane tvrde svoje pravo na ovu teritoriju i nisu spremne da popuste u svom stavu, što dodatno pogoršava situaciju na terenu.

Uprkos međunarodnim apelima za mirnim rešenjem konflikta, situacija na terenu i dalje ostaje veoma napeta. Mnogi strahuju da bi eskalacija sukoba mogla da dovede do šireg regionalnog rata i destabilizacije celog regiona, što bi imalo ozbiljne posledice po sve zemlje na Kavkazu.

Zbog toga je od presudne važnosti da se obe strane odmah povuku sa spornih teritorija i počnu pregovore kako bi se postigao trajni mir i stabilnost u regionu. Međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u posredovanju u ovom sporu i treba da podrži sve napore za postizanje rešenja koje će biti u interesu svih strana uključenih u ovaj konflikt.

Napetosti na Kavkazu ne samo što ugrožavaju mir i stabilnost u regionu, već imaju potencijal da utiču na šire geopolitičke odnose u svetu. Zbog toga je od presudnog značaja da se situacija reši na miran i diplomatski način, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba i sačuvali mir i bezbednost ne samo na Kavkazu, već i u celom svetu. Rusija kao ključni akter na ovom geopolitički važnom području ima veliku odgovornost u pronalaženju rešenja koje će biti u interesu svih strana i doprineti trajnom miru i stabilnosti u regionu.