Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, nedavno je pomilovao 29 osoba koje su počinile ekstremističke zločine. Svi osuđenici su se pokajali za svoja dela i zatražili pomilovanje od predsednika. Među njima je 11 žena i 18 muškaraca, od kojih je šest osoba mlađe od 25 godina, troje penzionera, dva invalida i 15 hroničnih bolesnika. Ova odluka dolazi u sklopu kontroverznog političkog sistema Belorusije, koji je često kritikovan zbog nepoštovanja ljudskih prava i političkih sloboda.
Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, često se suočava sa kritikama zbog autoritarnog režima i gušenja opozicije. U poslednje vreme, Belorusija je bila u centru pažnje zbog masovnih protesta protiv Lukašenka nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine. Mnogi opozicioni aktivisti su uhapšeni, mučeni i osuđeni na zatvorske kazne bez pravilnog sudskog postupka. Pomilovanje ovih 29 osoba može se smatrati pokušajem Lukašenka da pokaže spremnost za dijalog i pomirenje sa opozicijom, ali mnogi tvrde da je ova odluka samo pokušaj da se ublaže kritike međunarodne zajednice.
Međutim, ova pomilovanja su izazvala podeljene reakcije u Belorusiji. Dok neki podržavaju odluku predsednika kao gest pomirenja i humanosti, drugi smatraju da je ovo samo pokušaj da se prikaže u boljem svetlu pred međunarodnom zajednicom. Mnogi tvrde da su osuđenici bili politički pritvoreni i da su njihova prava bila ugrožena, te da ovo pomilovanje ne menja ništa u suštini problema sa ljudskim pravima u Belorusiji.
Belorusija se nalazi u političkoj krizi već nekoliko godina, a situacija se dodatno pogoršala nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine. Mnogi opozicioni lideri su u egzilu, dok su drugi u zatvoru ili pod stalnim pritiskom vlasti. Međunarodna zajednica je osudila postupke Lukašenka i tražila da se poštuju osnovna ljudska prava i političke slobode u Belorusiji. Pomilovanje ovih 29 osoba može se tumačiti kao pokušaj da se smire međunarodne kritike i pokaže spremnost za dijalog sa opozicijom.
Međutim, mnogi su skeptični prema ovom gestu, tvrdeći da je ovo samo kozmetička promena i da se suštinski problemi sa ljudskim pravima i političkim slobodama u Belorusiji neće rešiti samo pomilovanjem nekoliko osoba. Potrebne su duboke reforme političkog sistema i poštovanje demokratskih principa kako bi se Belorusija vratila na put ka normalizaciji odnosa sa međunarodnom zajednicom.
U svakom slučaju, pomilovanje ovih 29 osoba je korak napred ka eventualnom rešenju političke krize u Belorusiji. Ono može poslužiti kao signal da je Lukašenko spreman na kompromis i da je voljan da pregovara sa opozicijom. Međutim, ostaje da se vidi da li će ovo pomilovanje dovesti do stvarnih promena u političkom sistemu Belorusije ili će ostati samo izolovani gest bez dubljeg značaja. U svakom slučaju, ova odluka će sigurno izazvati dalje rasprave i analize o političkoj situaciji u Belorusiji i mogućim putovima ka rešenju krize.
