Brza pruga Novi Sad – Subotica će biti puštena u saobraćaj 24. novembra, a dan ranije Mađarska, Srbija, Severna Makedonija i Grčka potpisat će zajedničku izjavu o izgradnji brze pruge od Budimpešte do Atine, odnosno Patre, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

– Brza pruga kroz Srbiju, kao deo buduće brze železnice od Mađarske do Grčke nalazi se na evropskoj mreži pruga. Kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dan pre puštanja u saobraćaj nove deonice od Novog Sada do Subotice – Mađarska, Srbija, Severna Makedonija i Grčka potpisaće zajedničku deklaraciju o izgradnji brze pruge od Budimpšte do Atine, odnosno Pireja i Patre – rekao je Vesić za TV Pink.

On je podsetio da će nakon puštanja nove deonice, ukupna dužina brze pruge na severu zemlje biti 184 kilometara, te da će se od Beograda do Subotice putovati 70 minuta. Očekuje se da mađarski partneri svoj deo pruge, od granice do Budimpešte, dug 166 kilometara, završe do kraja naredne godine.

– Tada ćemo imati brzu železničku vezu od Beograda do Budimpešte kojom će se stizati za dva sata i 45 minuta – rekao je Vesić.

U skladu sa ugovorom o izgradnji brze pruge Beograd – Niš, duge 230 kilometara, Vlada Srbije donela je uredbu o planu posebne namene kojom se praktično omogućava da radovi počnu već sledeće godine.

Ministar je posebno ukazao da tokom izvođenja radova neće biti zatvaranja saobraćaja, kao što je to bio slučaj prilikom izgradnje brze pruge od Beograda do Novog Sada i do Subotice, jer Srbija ne sme da izgubi kargo saobraćaj zatvaranjem železniče veze ka Bugarskoj. Zato će se radovi odvijati u takozvanim „prozorima“ koji u slučaju rekonstrukcije pruge od Niša do Dimitrovgrada znači da 36 sati traju radovi, a 36 sati pruga je otvorena za saobraćaj.

Vesić je rekao i da će do februara biti završena rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac čija je dužina 23 km.

– Zatim nam ostaje još 135 kilometara pruge od Brestovca do Preševa. Dogovorili smo sa Vladom Severne Makedonije da zajednički zatražimo finansiranje i da radimo naših 135 kilometara i njihovih 50-ak kilometara do Skoplja. Grci već projektuju prugu od Soluna do Idomenija, na grčko-makedonskoj granici i obnavljaju prugu Solun – Atina. Ostaje da se reši povezivanje od Skoplja do Idomenija i kada se to bude završilo, imaćemo preko 1.638 kilometara dugu prugu od Budimpešte do Patre. To će biti kičma transporta Zapadnog Balkana – pojasnio je ministar Vesić.

Dodao je da je Srbija zainteresovana da gradi i deonicu pruge od Niša ka bugarskoj granici. Kazao je da se u Turskoj gradi pruga od Istanbula do bugarske granice uz podršku Evropske unije, kao i da je već urađena pruga od granice do Sofije i da preostaje da se uredi deonica od Sofije do Dragomana, na granici sa Srbijom.

– Ako rešimo to pitanje, i spojimo Niš sa bugarskom granicom imaćemo još jedan izlaz ka Bugarskoj i Turskoj, koja ima 2.500 pruga i koja je železnicom dalje na Istoku spojena sa Irakaom i Kinom. Srbija se nalazi na centralnom mestu železničkog koridora između istoka i zapada i sva roba bi u tom slučaju išla preko Srbije – rekao je Vesić.

Zato je, napominje, bila važna i pametna odluka predsednika Vučića o izgradnji brzih pruga, kada niko nije razumeo šta time Srbija dobija i šta konkretno znači za rast BDP-a i životnog standarda građana.

Dodao je da to izgradnja brzih pruga nikako ne znači da će biti zapostavljena izgradnja i obnova regionalnih pruga. U tom smislu, naveo je da je najvažniji projekat obnova banatske pruge, od Pančeva do Subotice, duga 200 kilometara, koja je praktično paralelna izgrađenoj brzoj pruzi i koja će biti produžena ka Kikindi i rumunskoj granici.

Pored toga, biće rekonstruisana pruga Stalać – Kraljevo – Rudnica, sa odvojkom prema Novom Pazaru od Raške, obnovljena pruga Beograd – Sarajevo, izgrađena železnička deonica Valjevo – Loznica, dok se projektuje pruga Beograd – Vršac – rumunska granica.

Uz to, dodao je ministar, rekonstruisaće se pruga od Male Krsne i Požarevca prema istoku zemlje, dok se razmatra još jedno železničko povezivanje sa Bugarskom između luka Prahovo i Vidin, uz zajedničku obnovu sa Crnom Gorom – pruge Beograd – Bar.

– Ako pitate predsednika Vučića kao i mene kao nadležnog ministra – železnica je prioritet. Ako pitate i Evropsku komisiju, dobićete isti odgovor, jer je EU donela odluku da do 2030. udvosturči broj obnovljenih koloseka. Doneta je i nova uredba o transevropskim koridorima, kojom su prvi put izjednačene države članice i one koje to još nisu, u smislu pristupa sredstvima. A, EU izdvaja 500 milijardi evra u evropske koridore, od kojih će čak 80 odsto otići na železnicu – rekao je Vesić.