Anonimna žena je nedavno podelila svoju uznemirujuću priču na Redditu o odluci da svoje dete da na usvajanje. Ona je istakla da nikada nije želela da bude majka i da je osećala pritisak okoline da zadrži dete. Nakon što ju je partner napustio mesec dana pre porođaja, suočila se sa ogromnim izazovima i osećajem prepuštenosti.

Žena je priznala da nije želela da bude majka ni kada je saznala da je trudna, a osećala je da je partner namerno sabotirao kontracepciju. Kada je saznala za trudnoću, partner joj je zamerio na želji za abortusom, što je samo povećalo njenu osećaj krivice. Nakon što je partner odlučio da je napusti pred porođaj, žena se suočila sa velikim emotivnim teretom i nedostatkom podrške.

Iako je pokušavala da sebe ubedi da će sve biti u redu i da će osećati ljubav prema detetu, žena je priznala da taj osećaj nije došao. Nakon porođaja, osetila je nedostatak ljubavi prema detetu i nije mogla da se poveže sa njim na način na koji su drugi roditelji opisivali. Iako su joj savetovali da dâ detetu vremena i da će ljubav doći, ona je priznala da je osećala odbojnost prema detetu i da nije mogla da se spremi da bude majka.

Kada je odlučila da svoje dete da na usvajanje posle njegovog prvog rođendana, njena odluka je naišla na veliko neprihvatanje okoline. Prijatelji i porodica su je tretirali kao „čudovište“, a njena majka je bila posebno surova prema njoj. Ipak, žena je donela odluku koju sada smatra pravom za sebe i svoje dete.

Proces usvajanja je trajao oko šest meseci, nakon čega je dete smešteno kod druge porodice. Nakon toga, žena je opisala kako se prvi put osetila slobodnom posle dugog perioda i kako je plakala od sreće zbog odluke koju je donela. Iako je njena odluka izazvala tugu među porodicom i prijateljima, ona je konačno osetila olakšanje i oslobađanje od tereta koji je nosila.

Žena je delila svoju priču sa namerom da osvesti druge o mentalnom zdravlju majki i o važnosti podrške i razumevanja u takvim situacijama. Njena hrabrost da podeli intimnu priču o odluci da dete da na usvajanje može pomoći drugim ženama koje se nalaze u sličnoj situaciji i osećaju se prepušteno i neshvaćeno.

Ova priča ukazuje na važnost razgovora o mentalnom zdravlju majki, o sopstvenim željama i potrebama u vezi sa roditeljstvom, i o važnosti podrške i razumevanja u takvim situacijama. Žena je hrabro donela odluku koja je najbolja za nju i njeno dete, i podelila svoju priču sa nadom da će inspirisati druge da se otvoreno izraze o svojim osećajima i potrebama.