Apelacioni sud u Beogradu je nedavno doneo odluku da odbije žalbe stranaka u postupku i potvrdi prvostepenu presudu beogradskog Višeg suda kojom su Miroslav Mikić i Slobodan Kovrlija osuđeni na 30 godina zatvora, dok je Marko Ivković osuđen na 20 godina zbog ubistva Roberta Romića. Trojici osuđenih je takođe izrečena bezbednosna mera.

Prema navodima iz presude, u noći između 21. i 22. septembra 2019. godine, Mikić, Kovrlija i Ivković su, u stanju smanjene uračunljivosti, zajedno lišili života Romića na svirep način. Grupa se našla sa Romićem na Zemunskom keju gde su ga kontinuirano udarali i šutirali, a zatim su ga odveli do obližnjeg šumarka gde su ga dalje zlostavljali. Nakon toga, došli su do objekta „Grand kasino Beograd“ gde su ga izudarali metalnom šipkom i rukama i nogama tokom dva sata. Romić je zadobio teške telesne povrede nakon čega su ga bacili u Dunav, gde je njegovo beživotno telo pronađeno nekoliko dana kasnije.

Ubistvo Roberta Romića je izazvalo veliku pažnju javnosti i šokiralo mnoge svojom brutalnošću. Nakon dugotrajnog sudskog procesa, osuđeni Mikić, Kovrlija i Ivković suočavaju se sa strogim kaznama zatvora i merama bezbednosti.

Ova presuda Apelacionog suda u Beogradu potvrđuje ozbiljnost krivičnog dela koje su osuđeni izvršili, kao i važnost adekvatne pravne reakcije na takve slučajeve. Ubistvo Roberta Romića je primer brutalnog nasilja i nedopustivog ponašanja koje mora biti adekvatno kažnjeno u skladu sa zakonom.

Pravosuđe Srbije je time pokazalo da nema tolerancije prema nasilju i da će počinioci brutalnih zločina biti adekvatno procesuirani i kažnjeni. Ova presuda takođe šalje snažnu poruku društvu o neophodnosti poštovanja zakona i međuljudskih odnosa kako bi se sprečilo nasilje i sačuvala bezbednost svih građana.

Porodica i prijatelji Roberta Romića su često isticali njegovu dobrotu, ljubaznost i požrtvovanost prema drugima. Njegovo prerano i tragično izgubljeno život je ostavio veliku prazninu u njihovim srcima i podseća nas na važnost poštovanja svakog ljudskog života i sprečavanja nasilja u društvu.

Ubistvo Roberta Romića takođe podseća nas na potrebu veće svesti o mentalnom zdravlju i emocionalnoj dobrobiti svakog pojedinca. Stanje smanjene uračunljivosti osuđenih u ovom slučaju ukazuje na važnost pravovremenog prepoznavanja i adekvatnog lečenja mentalnih poremećaja kako bi se sprečili potencijalni nasilnički ispadi i zločini.

Pravna pravda je u ovom slučaju zadovoljena, ali se istovremeno moramo zapitati o uzrocima i posledicama takvih dela kako bismo delovali preventivno i sprečili njihovo ponavljanje u budućnosti. Obrazovanje, svest o mentalnom zdravlju, podrška zajednice i adekvatna reakcija nadležnih institucija su ključni faktori u borbi protiv nasilja i zaštiti života svih ljudi.

Ubistvo Roberta Romića će zauvek ostati kao opomena i podsećanje na važnost poštovanja života, solidarnosti i podrške među ljudima. Njegova smrt je duboko potresla mnoge ljude i podstakla ih da se aktivno angažuju u borbi protiv nasilja i zaštiti ljudskih prava.

Ova presuda je važan korak ka pravdi i sigurnosti u društvu, ali istovremeno nas obavezuje da radimo na stvaranju boljeg i sigurnijeg okruženja za sve građane. Nasilje nema mesta u civilizovanom društvu i moramo zajedno raditi na njegovom iskorenjivanju i zaštiti svih života.